Nova spoljna politika SAD: Ne izvoze više "ljudska prava"
Američki državni sekretar Reks Tilerson predstavio je novi spoljnopolitički program američke predsedničke administracije sa akcentom na odnose sa Rusijom, Kinom, Severnom Korejom, Filipinima...
Američki državni sekretar Reks Tilerson prvi put se ove nedelje obratio svim zaposlenima Stejt departmenta otkako je preuzeo dužnost.
On se već jednom obratio američkim diplomatama, i to 2. februara, dana kada je postao državni sekretar, ali tada, u holu Stejt departmenta nije bio kompletan sastav Tilersonovog ministarstva.
Tada je Tilerson pokušao da objasni slogan "Amerika na prvom mestu", koji je bio pobednički slogan predsedničke kampanje Donalda Trampa, jer kod američkih saveznika postojala je bojazan da će domaći poslovi prevagnuti kod nove predsedničke administracije i da će Amerika zanemariti svoje saveznike.
Pročitajte još:
* Tramp o Rusiji: Nikad gori odnosi
* Kinezi: Amerika je bitna u rešavanju tenzija sa Severnom Korejom
Ovog puta, američke diplomate, prema pisanju svetskih medija, najviše je zanimalo kako će izgledati najavljeni budžetski rezovi, ali Tilerson o tome nije govorio.
Vizija predsednika SAD-a
Umesto toga, američke diplomate čule su od svoga šefa kakva je spoljnopolitička vizija Trampove administracije.
- Američki spoljnopolitički prioriteti poslednjih decenija bili su disbalansu - rekao je Tilerson jer su se SAD previše fokusirale na ekonomsku saradnju sa zemljama u razvoju.
Ono što je možda još interesantnije, Tilerson je svojim saradnicima rekao da SAD treba da umanje naglasak na ljudskim pravima jer, kako je rekao, insistiranje da druge države usvoje američke vrednosti smanjuje sposobnost Amerike da unapređuje svoje ekonomske interese i interese nacionalne bezbednosti.
Dok u SAD ove vrednosti ostaju konstante, američka spoljna politika može da se prilagodi, rekao je on.
Odnosi sa Kinom, Rusijom i Korejom
Tilerson se takođe osvrnuo i na odnose sa Rusijom i Kinom, kao i na krizu na Korejskom poluostrvu.
Američka vlada će, rekao je Tilerson, protiv Severne Koreje uvesti "sekundarne sankcije" koje bi pogodile sve strane (neameričke) kompanije koje još uvek posluju sa Severnom Korejom.
Što se Kine tiče, ona, prema Tilersonovim rečima, ima ogromnu priliku da definiše odnos sa SAD u sledećih nekoliko decenija.
On i sekretar za odbranu Džejms Matis "Besni pas" imaće u junu sastanke sa kineskim kolegama, a uporedo sa njima o razvoju ekonomskih odnosa razgovaraće sekretari za finansije i trgovinu Stiven Mnučin i Vilbur Ros.
Kada je posetio Rusiju prošlog meseca, podsetio je Tilerson, rekao je Vladimiru Putinu da su rusko-američki odnosi dostigli najniži nivo od kraja Hladnog rata.
- Putin mi nije protivrečio. Slegnuo je ramenima i klimnuo glavom, kao da se slaže - opisao je Tilerson Putinovu reakciju.
Pročitajte još:
* SAD ponovo pokreće brodove prema Koreji i zahteva njeno isključenje iz UN!
Rezovi u budžetu i negaticna ocena
Ipak, to što Tilerson nije pomenuo rezove u budžetu Stejt departmenta najviše je pogodilo američke diplomate.
O tome piše i analitičarka Vašington posta Elizabet Samers.
- Novi predlog vladinog budžeta uključuje dramatična smanjenja finansiranja Stejt departmenta i pomoći stranim zemljama, što će američkim diplomatama oduzeti značajne mehanizme u upravljanju krizama. Čak i ako ovi rezovi ne budu drakonski, predlog signalizira da Bela kuća ne ceni nevojne instrumente politike i verovatno se na njih neće mnogo oslanjati - zaključuje ona.
Američke diplomate, prema pisanju agencije Rojters, boli i to što su slogan "Amerika na prvom mestu" koristili američki izolacionisti koji su se zalagali da SAD ostanu izvan mešanja u 2. Svetski rat.
Takođe, čini se da se još nisu navikli na Tilersonov način rada, jer su nezadovoljni što im na sastanku nije omogućeno da postavljaju pitanja državnom sekretaru, što je bio stil Tilersonovih prethodnika.
Za komentatorku lista Politiko Medlin Konvej, Tramp greši zbog, kako kaže, srdačnih odnosa sa autoritarnim vladarima zemalja kao što su Severna Koreja (!?), Egipat ili Turska.
Konvejeva oštro kritikuje Trampovu nameru da u Beloj kući primi filipinskog predsednika Rodriga Dutertea, čija je vlada, kako Konvejeva tvrdi, odgovorna za ubistva hiljada ljudi tokom borbe protiv trgovine drogom.
Obamina administracija izolovala je Dutertea, koji je tvrdoglavo ostajao pri svojoj čvrstorukaškoj politici protiv dilera droge, dok Tramp tvrdi da se radi o strateškom potezu.
Istovremeno, piše Konvejeva, pokreti za ljudska prava ističu da bi Duterteov prijem u Beloj kuću značio legalizaciju nasilja.
Jedini analitičar koji pozitivno ocenjuje Trampovu spoljnu politiku je Metju Krenig, analitičar časopisa "Forin afers", koji naglašava da je administracija ostavila iza sebe retoriku iz predsedničke kampanje i počela da usvaja spoljnu politiku koja, u dobroj meri, odgovarajuća za izazove budućnosti.
- Tramp je od Baraka Obame nasledio urušeni međunarodni poredak, ali okupio je vrlo sposoban tim nacionalne bezbednosti da mu pomogne da je ažurira i revitalizuje je - zaključuje Krenig.
