"Rusija i Iran preuzeli vlast u Siriji"
Na mirovnim pregovorima o u Siriji u Astani, ton debate daju Iran i Rusija. "Sile zaštitnice" sirijskog predsednika Asada, de fakto su preuzele vlast u Damasku. Koliko još dugo?, pita se "Dojče vele".
Tokom dvodnevnih razgovora u glavnom gradu Kazahstana, Astani, pod posredstvom Rusije i Turske, trebalo bi da bude osnaženo primirje u Siriji, koje je zvanično na snazi od kraja decembra. Međutim, često dolazi do napada u kojima ginu i civili.
Teheran se nalazi u blizini Kaspijskog, a Damask u blizini Sredozemnog mora. Kopnenim putem, ta dva grada udaljena su 1.700 kilometara. Veliki deo tog puta vodi kroz Irak i to kroz onaj deo zemlje u kojem je donedavno bila aktivna teroristička organizacija Al Kaida, a nakon nje Islamska država, koja je još uvek u pojedinim delovima aktivna. Putovanje kroz taj region veoma je rizično.
Iran je već nekoliko godina aktivan u sirijskom ratu i na strani Asadovog režima se bori protiv ustanika. Zajedno s Rusijom, najvažnija je sila zaštitnica sirijskog predsednika.
Mnoge stvari ukazuju na to da bi Asad bez iranske i ruske podrške odavno morao da podnese ostavku i on skoro da nema drugog izbora, osim da ispunjava želje svoja dva partnera.
U jednoj američkoj analizi objavljenoj u martu, objavljeno je da je sirijska armija nakon šestogodišnjih borbi smanjena je sa 100.000 vojnika na 30.000 do 40.000. U te grupe spadaju i druge snage: borci iz inostranstva, različite specijalne snage i dobrovoljačke jedinice sirijskih alavita.
Regularne jedinice sirijske armije uglavnom su raspuštene, a na njihova mesta došle su delom paravojne grupe koje su često uključene i u kriminalne mreže. Te grupe su pod iranskom kontrolom. One se sastoje od članova Iranske revolucionarne garde, boraca Hezbolaha i šiitskih dobrovoljačkih jedinica iz Iraka i Avganistana.
Te grupe su važne i zbog toga što je Rusija odlučila da u Siriji ne angažuje svoje kopnene snage. Kako bi smanjila gubitke u sopstvenim redovima, Moskva je u borbe uključila samo vazdušne snage. Te snage podržavaju Iran, koji posao uglavnom obavlja na zemlji.
Za Asadov režim pomoć vazdušnih snaga znači politički opstanak, ali istovremeno i političku nemoć. Već za vreme prvih mirovnih pregovora u Astani održanih u januaru, Asadovi delegati su više bili posmatrači, nego ozbiljni diplomatski pregovarači. Asad je formalno još uvek na vlasti u Siriji, ali su de fakto tu vlast odavno preuzeli drugi.
