Afera "Kavijargejt" (1): Azerbejdžan kupovao glasove?
Koliko košta jedna povoljna rezolucija u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope (PS SE)?
Na ovo pitanje verovatno znaju odgovor ljudi iz vlasti Azerbejdžana, države kojom, uprkos parlamentarnom sistemu, čvrstom rukom vladaju članovi porodičnog klana Alijev. Šira javnost će odgovor na pitanje o "cenovniku" možda dobiti do kraja godine kada istražna komisija završava ispitivanje navoda o tzv. aferi "Kavijargejt", odnosno o tome da li je Azerbejdžan zaista korumpirao poslanike i visoke funkcionere PS SE.
Dva suprotna izveštaja
Sve je počelo u januaru 2013. godine kada se na dnevnom redu PS SE našao izveštaj nemačkog poslanika iz grupe socijalista, Kristofera Štrasera, o situaciji u zatvorima u Azerbejdžanu.
Nadzor
PS SE svaka tri meseca na plenarnom zasedanju okuplja poslaničke delegacije 47 zemalja članica Saveta Evrope, organizacije sa sedištem u Strazburu, koja nije deo EU i bavi se nadzorom poštovanja ljudskih prava i načela pravne države.
Na istom plenarnom zasedanju, pored Štraserovog, na dnevnom redu nalazio se još jedan izveštaj o Azerbejdžanu čiji je autor bio Pedro Agramunt, član španske delegacije i potonji predsednik PS SE. Za razliku od Štraserovog vrlo kritičkog izveštaja o političkim zatvorenicima i bezakonju, Agramuntov je bio krajnje pohvalan.
Uoči glasanja o izveštajima, Štraser je tražio da se u konačni tekst rezolucije o položaju zatvorenika u Azerbejdžanu ubaci i rečenica u kojoj se kaže da on nije mogao korektno da ispuni svoj mandat izvestioca PS SE jer su mu vlasti u Bakuu zabranile ulazak na njihovu teritoriju.
Na opšte zaprepašćenje novinara i posmatrača, većinom glasova poslanika ovaj amandman je odbačen.
Zatim je odbačen i ceo Štraserov izveštaj, a rezolucija na osnovu bajkovitog izveštaja Pedra Agramunta je dobila podršku.
Mito, ali bez dokaza
U pres centru u Palati Evrope u Strazburu, novinari, među kojima i izveštač "Vesti", gledali su se u čudu.
Kako je moguće da je Savet Evrope, koji se ponosi otkrićima tajnih zatvora i letova CIA i trgovine organima na Kosovu, mogao da izglasa jednu ovakve rezolucije dostojnu najbednijih "banana-republika"?
Svi su znali odgovor, ali nisu imali dokaze: Azerbejdžan je svoju spoljnu politiku između ostalog bazirao i na podmićivanju, organizovanju "nagradnih putovanja" za političare i poslanike koji im čine usluge i ćute o porodičnoj diktaturi.
Nezavnično, govorilo se o luksuznim hotelima u Azerbejdžanu, večerinkama sa mnogo votke i kavijara uz "poslovnu pratnju" tamošnjih lepotica. Ispostaviće se da su neke cene za pojedine usluge bile i daleko više, pa je demohrišćanski poslanik Luka Volonte dobio od Bakua 2,4 miliona dolara i sada to treba da objasni pred italijanskim sudom.
Naši osvetlali obraz
Nataša Vučković (DS) i Vesna Marijanović (SPS) osvetlale su obraz srpskoj delegaciji jer su glasale protiv sramnog Agramuntovog izveštaja, dok su lojalnost Azerbejdžanu iz nepoznatih razloga svojim glasovima izrazili Miloš Aligrudić (DSS), Aleksandra Đurović i Vladimir Ilić (iz SNS) i Stefana Miladinović (SPS).
