Tesna trka: Hoće li Erdogan postati sultan?
Turski birači, 55 miliona, odlučuju danas o predlogu Ustava da li žele da njihov parlamentarni sistem ovlašćenja transformišu u izvršni, predsednički zašta se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan već duže vreme zalaže ukazujući da će ta promena Turskoj doneti preko potrebnu stabinost, pozivajući svoje sunarodnike da u glasaju "za" odobrenje ustavnih promena.
Međutim, kritičari tvrde da Erdogan sve više postaje autokrata i plaše se da će promene zacementirati njegovu dominaciju u sistemu koji će imati jako malo mehanizama uzajamne kontrole vlasti.
Glavna opoziciona Republikanska narodna stranka (CHP), prokurdska Narodna demokratska stranka i drugi kritičari zastupaju stav da će amandmani dati previše moći pojedincu, narušivši razdvajanje vlasti u Vladi.
U Turskoj je i dalje na snazi vanredno stanje otkad je grupa u turskoj vojsci pokušala srušiti Vladu u neuspelom pokušaju državnog udara u kojem je ukupno ubijeno oko 300 ljudi.
Pročitajte još:
* Nemačka isporučuje oružje Turskoj
* Erdogan najavio novi referedum: Daj bože da nas EU ne primi!
Odnosni Ankare sa Evropskom unijom, posebno sa Nemačkom i Holandijom napeti su od marta kada su obe države zabranile turskim ministrima kampanju za referendum unutar njihovih granica, gde žive milioni turskih glasača.
- Prihvatamo da parlamentarni sistem u Turskoj ima svoje manjkavosti. Međutim, predlog AKP-a ima potencijal da produbi probleme u sistemu, umesto da ih reši. U Turskoj postoji parlamentarni sistem više od 100 godina. Odbacivanje ove tradicije neće ništa rešiti rekao je Sezgin Tanrikul viši zastupnik CHP-a za "Al Džaziru". On predvodi kampanju te stranke za odričan glas na referendumu i ukazuje da AKP pokušava da uvede lični "predsednički sistem“ bez presedana, dok bi u praksi zapravo ukinuli parlamentarni sistem.
- Turska je veoma raznolika u pogledu svojih političkih i društvenih boja. A parlamentarni sistem je bio platforma na kojoj su se ove boje mešale, pregovarajući i diskutujući o problemima da bi dostigli zajedničku mudrost - naglasio je Tanrikul i dodao da parlamentarni sistem nije nešto nedodirljivo i sveto i da je kristalno je jasno da problemi u Turskoj ne potiču iz samog sistema, već iz načina na koji se primenjuju Turskoj.
Šta kažu ankete?
Istraživanja javnog mnjenja ionako treba uzimati sa rezervom, a pogotovo u Turskoj - svi koji tamo vrše ankete u biračkom telu su naklonjeni jednom ili drugom taboru, mada češće Erdoganu. Novinska agencija Rojters je izvukla prosek osam poslednjih anketa koje smatraju relevantnim: po tome je 50,8 odsto građana za ustavne promene. Očekuje se tesna trka.
On ukazuje i na to da se Erdoganova stranka AKP suočava sa ozbiljnom političkom krizom i da želi da izbegne odgovornost za krizu koju su izazvali tokom 15 godina, koliko su na vlasti, kao i da pokušava da okrivi parlamentarni sistem za trenutnu situaciju. Međutim, tvrdi Tanrikul, da bi glasanje za izmenu ustava na referendumu produbilo krizu.
- Ukoliko pokušate nametnuti jednu boju, vladavinu jednog čoveka, u ovom šarenom mestu, problemi će se produbiti. Stoga će glasanje "za“ na referendumu verovatno učiniti ove različite boje uznemirenim i mrzovoljnim- rekao je Tanrikul.
On je ukazao i na činjenice da je Erdoganova partija AKP je započela veštačku krizu sa Evropom, i pokušava pojačati nacionalističke osećaje u Turskoj kako bi dobio više glasova na referendumu, dok političari desničari u Evropi koriste ovu politiku AKP-a da poboljšaju desničarske tendencije u svojim državama.
- Stav CHP-a je nepokolebljiv, vođenje miroljubive politike u državi i van nje. Turska ne može podneti više tenzija, ali ni vladajuća stranka ni političari u Evropi ne mare za to - ukazuje Tanrikul.
Vanredno stanje i referednum
On smatra da nije trebalo organizovati referendum dok je na snazi vanredno stanje, pogotovo ne o tako važnom ustavnom pitanju i ukazuje da će referendum produbiti polarizaciju kroz koju Turska prolazi.
Tanrikul kaže da odnosi između Turske i EU prolaze kroz tešku fazu i da je došlo do zastoja u pregovorima o pridruživanju jer Vlada vidi članstvo u EU kao prepreku za ostvarenje vlastitih ciljeva, a sa AKP-om na vlasti, Turska bi se mogla udaljiti od puta ka članstvu u EU.
Šta će Turska odabrati i kojim putem će od danas ići, odlučiće građani na referednumu.
Da li će Turci u inostranstvu odlučiti?
Prema podacima turske vlade, u inostranstvu živi 5,5 miliona Turaka, samo u zapadnoj Evropi njih 4,6 miliona. Ukupan broj stanovništva u Turskoj je oko 80 miliona, od toga je 55 miliona s pravom glasa. Tako da bi Turci, koji žive u inostranstvu, mogli na referendumu da odigraju određenu ulogu. Zbog toga su obe strane pokušavale da dobiju podršku Turaka u Austriji i Holandiji, a pre svega u Nemačkoj u kojoj živi oko 1,4 miliona Turaka s pravom glasa. Oni su glasali ranije.
