"Vesti" u Bazelu: Dorinu opet uteruju strah
Od policijskog upada i hapšenja Aleksandra Dorina u Bazelu, pre skoro dve godine, njegova sva imovina i što je najvažnije kuća od čijeg izdavanja živi, i dalje su zaplenjeni, što ga stavlja u poziciju ucenjenog, stoji u najnovijem apelu izdavačke kuće AHRIMAN i levičarskog portala Savez protiv prilagođavanja.
Autor knjige "Srebrenica - kako se zaista zbilo", koja ruši tvrdnje o genocidu u Bosni i Hercegovini i demantuje zvaničnu verziju zločina, uhapšen je 17. juna u svom stanu i skoro četiri meseca držan je u pritvoru pod najstrožim uslovima, optužen da je trgovao kanabisom, što je on kategorički negirao. Posle velikog pritiska javnosti, iniciranog akcijama pomenute izdavačke kuće, našeg lista i čitalaca koji su slali razglednice podrške (Milion razglednica za Dorina) sa svih strana sveta, akcija je urodila plodom i Boris Krljić, kako glasi njegovo pravo ime, našao se na slobodi.
- Odugovlačenje procesa i pokušaj uništavanja Dorinove egzistencije ne ostavljaju nikakvu sumnju da državno tužilaštvo u Bazelu i njegovi nalogodavci rade na socijalnom uništenju Aleksandra Dorina - navodi se dalje u tekstu.
- Tako nešto je poznato danas, inače, još samo u južnoameričkim diktaturama ili u Turskoj - a mi Nemci znamo to preko Gestapoa - i sada preko najnovijeg "podviga" kancelarije tužilaštva u Bazelu od 5. aprila.
Pogrešno hapšenje
"Vezanih ruku sam izveden pred tužioca, i tek tada su mi skinute lisice. Pitao sam tužioca za razloge mog hapšenja i pritvaranja. On mi je rekao da sam tu u svojstvu ispitanika, a ne kao optuženi. Moje hapšenje i pritvor u dva istražna zatvora nije naređeno s njegove strane i po svemu sudeći je greška, kako je rekao! Posle još sigurno dva sata konstantnog saslušanja, konačno sam bio pušten", završio je Dorin opis najnovije samovolje švajcarskih vlasti.
Naime, kad je Aleksandar Dorin od tužilaštva Bazel-Land dobio poziv za saslušanje, kao neko ko je iskusio švajcarsku pravdu, nije hteo da se odazove bez svedoka, pa je tužilaštvo naredilo njegovo privođenje. Organima reda Bazela nije bilo potrebno dva puta da se naredi.
- Za razliku od džihadiste i masovnog ubice Amrija, kome su nemačke vlasti izdavale jednu potvrdu za drugom i čak su ga vozili u Berlin, u slučaju Aleksandra Dorina - koji ne može da se optuži nizašta drugo sem da je napisao knjige koje se ne sviđaju NATO-u i njegovim švajcarskim produženim rukama - nisu imali pardona.
U nastavku pisma sledi detaljan Dorinov opis ovog incidenta, koji se dogodio u ranim jutarnjim satima u sredu, bez svedoka i bez naloga za hapšenje (ili mu bar isti nije pokazan):
"Danas oko 6,30 su me probudila tri policajaca u civilu koja su nekako uspela da uđu u moju kuću. Oni su dotrčali stepenicama direktno ispred moje spavaće sobe. Preda mnom su stajala tri službena lica, koja su mi u lice uperila baterijsku lampu. Odveden sam u istražni zatvor Vaghof, gde su me zatvorili u ćeliju. Posle nešto više od dva sata stavljene su mi lisice na ruke, a zatim su me odveli u policijski autobus. Tu sam bio zaključan u kavezu, koji je ugrađen u autobus. Zatim mi je najavljeno da me vode tužiocu u Mutencu. Stigli smo u istražni zatvor u Mutencu, gde sam ponovo zatvoren u ćeliju", kazao je Dorin.
"Pitali su me da li patim od alergija i da li sam vegetarijanac, što mi je ukazivalo na to da hoće da me zadrže", navodi Dorin.
