Ovo su glavni aduti američke i ruske vojske u borbi za nadmoć nad sirijskim nebom
Sjedinjene Države su proteklih decenija ispalile hiljade krstarećih raketa "tomahavk", što dovodi do zaključka da su postale jedno od omiljenih oružja Pentagona. S druge strane, ruske snage su prvi put tokom operacija u Siriji upotrebile krstareću raketu "kalibar" koja, prema prvim ocenama, ima veliki potencijal.
Donald Tramp je dao naredbu i sa američkih razarača u Mediteranu "Ros" i "Porter" u petak je ispaljeno 59 krstarećih raketa "tomahavk".
Meta je bila baza Šerijat u provinciji Homs, jer Vašington smatra da je odatle poleteo avion koji je koristio hemijsko oružje u Idlibu.
"Tomahavk" zauzima važno mesto u naoružanju SAD još od rata u Persijskom zalivu.
Imala je mnogo prilika da stekne takav status i danas, kada se kaže "tomahavk", verovatnije će neko da pomisli na krstareću raketu nego na čuvenu sekiru američkih indijanaca po kojoj je dobila ime.
Pročitajte još:
* Kisindžer: Ne slušajte Trampa, Putin nije Hitler!
* Tramp: Asad prešao sve granice
* Žestoke optužbe Rusije i SAD: Koliko dece treba da umre da bi vas bilo briga?
Lansiranje rakete "tomahavk"
Najskoriju priliku da se dokaže, pre napada na bazu Šarjat "tomahavk" je imao u oktobru prošle godine kada su američke snage ispalile rakete iz Crvenog mora na područja u Jemenu, nakon što su Huti gađali američke ratne brodove.
Pre toga, Pentagon je koristio "tomahavke" u septembru 2014. godine ciljajući mete džihadista povezanih sa Al Kaidom u Siriji.
"Tamahavci" su masovno korišćeni i tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine, a leteli su i nad Libijom tokom svrgavanja Muamera el Gadafija.
Učestaloj u potrebi doprinelo je to što "tomahavk" ima brojne prednosti.
Rakete na mlazni pogon mogu biti lansirane sa vojnih brodova i podmornica, sa udaljenosti od oko 1.600 kilometara, dugačke su više od šest metara a teške oko 1.500 kilograma ,obično nose bojeve glave težine do 454 kilograma.
Predviđene su da napadaju dobro branjena područja sa velikom preciznošću.
Rakete se navode pomoću dži-pi-esa i dostižu brzinu do 885 kilometara na čas.
Proizvođač raketa je kompanija "Rajteon". Jedna raketa košta 1,41 milion dolara, što znači da s u napadu na bazu Šarjat ispaljene rakete u vrednosti nešto višoj od 83 miliona dolara.
"Rajteon" je ponosan na svoju raketu i kaže da je "moderna, zrela i moćna" i da izaziva minimalnu kolateralnu štetu.
Prva zemlja koja je kupila rakete "tomahavk" od SAD je Velika Britanija 1995. godine.
Pročitajte još:
* Tramp: Ne nameravam da razgovaram o vojnim planovima sa Rusijom
"Kalibar" - ruski odgovor
Međutim, Sjedinjene Države nisu jedine koje koriste krstareće rakete u Siriji.
Ruski pandan "tomahavku" je krstareća raketa "kalibar".
Zbog toga što nije toliko često korišćena u borbama još nema pouzdanih poređenja sa "tomahavkom".
"Kalibar" je imao svoj debi u borbama tokom rata u Siriji.
Sa ruskih vojnih brodova i podmornica u Kaspijskom jezeru oktobra 2015. godine gađani su položaji džihadista Islamske države u Raki, Idlibu i Alepu.
Mete su bile fabrike oružja, komandni centri, skladišta oružja i goriva i kampovi za obuku terorista. U decembru iz ruske podmornice "Rostov na Donu" iz Mediterana lansirana su četiri projektila na položaje ID u Raki.
"Kalibar" ima slične fizičke karakteristike kao "tomahavk", u zavisnosti od varijanti, dužina rakete se kreće između 6,2 i 8,9 metara a težina od 1.300 do 2.300 kilograma, a može da nosi bojevu glavu od 500 kilograma.
Za sada, raketama "kalibar" su naoružane podmornice, korvete i fregate ali ne i veći brodovi koji moraju da se modernizuju.
Fregata može da nosi osam raketa, dok bi razarač mogao da ponese desetine.
U januaru ove godine "National interest" je objavio članak pod nazivom "Zašto se ruski neprijatelji plaše krstareće rakete 'kalibar'".
Pominjući napade iz 2015. godine, u članku se navodi da su Rusi lakše i jeftinije mogli da izvedu napade iz aviona.
Međutim, cilj je bio da se pokaže potencijal novog oružja i da se ono predstavi potencijalnim kupcima.
