Belgija preuzima predsedavanje EU
Politički duboko podeljena i s vladom u ostavci, Belgija preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji, koja je, takođe, u veoma nezavidnoj situaciji zbog ekonomske krize, najteže u poslednjih pedeset godina. Unutrašnji problemi u Belgiji, međutim, ne bi trebalo da imaju ozbiljnijeg uticaja na sposobnost ove države da u narednih šest meseci predvodi Uniju.
Nova vlada Belgije, posle izbora održanih 13. juna na kojim su pobedili flamanski separatisti, mogla bi da bude formirana najranije u oktobru, a do tada će državom upravljati premijer u ostavci Iv Leterm.
Belgijsko predsedavanje, kako je najavio Leterm, imaće pet osnovnih prioriteta, među kojima su najvažniji učvršćivanje evropskih institucija u skladu s Lisabonskim sporazumom i strategija za izlazak iz ekonomske krize.
Proširenje Unije je "jedan od najvažnijih poslova" i Belgija, koja je "vatreni pristalica evropskih integracija", namerava da održi kontinuitet sa dosadašnjom politikom.
Stav Belgije je da se mora iskoristiti istorijska mogućnost za proširenje koja postoji u ovom trenutku i da se svim državama koje teže članstvu mora obezbediti sigurna evropska budućnost, ali da se pridruživanje mora obaviti na osnovu istinskog napretka koji ostvaruju te zemlje.
U tom kontekstu, pružanje evropske budućnosti svim državama Zapadnog Balkana ostaće jedan od prioriteta Unije i tokom predstojećeg belgijskog predsedavanja, dok bi, kako su najavili Leterm i šef diplomatije Steven Vanakere, o kandidaturi Srbije za članstvo u EU moglo da bude reči na sastancima evropskih šefova diplomatije u septembru ili oktobru.
Predstavljajući program predsedavanja, Leterm je naveo da Belgija namerava da "ograniči svoju ulogu" i da veći prostor da predsedniku Saveta EU Hermanu van Rompeju i visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Na ekonomskom planu, Belgija želi da pospeši privredni rast pomoću paketa mera koji bi povećao nadzor nad finansijskim tržištima, pospešio razvoj ekoloških poslova, inovaciju i tranziciju ka ekološkoj privredi.
U ovom smislu, Belgija će najpre raditi na stvaranju čvrstog i konkretnog okvira za sprovođenje predloga koje je iznela Evropska komisija, kao i na uspostavljanju bolje ekonomske koordinacije među evropskim državama.
Belgija, takođe, želi da radi na unapređenju socijalne kohezije i borbi protiv siromaštva jačanjem službi od opšteg interesa, poboljšanju zdravstva i sprovođenju penzionih reformi.
Treći prioritet belgijskog predsedavanja jeste borba protiv klimatskih promena i zaštita životne okoline u okviru koje će raditi na uspostavljanju ekološki čiste privrede, pripremama za konferenciju o klimatskim promenama UN i prilagođavanju poreske politike kako bi se ona uskladila sa ostalim ciljevima Unije po pitanju zapošljavanja, energije, saobraćaja i smanjenja ispuštanja štetnih gasova.
Na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova Belgija namerava da sprovede takozvani Stokholmski program pokrenut 2009. tokom švedskog predsedavanja Uniji i uspostavi međusobno priznavanje sudskih odluka.
Peti na listi belgijskih prioriteta jesu spoljni odnosi, gde Belgija želi da konačno uspostavi rad novog diplomatskog tela Unije.
Belgija predsedavanje preuzima od Španije, čije je šestomesečno vođenje Unije premijer ove zemlje Hose Luis Sapatero ocenio kao "pozitivno" i "korisno".
Šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU Belgija 1. januara 2011. godine ustupa Mađarskoj.
