Posle zahteva SAD da Berlin uloži više u Bundesver: Nemačka opet vojna sila
Nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel pokrenuo je raspravu o tome kakva je svrha povećanja nemačkih vojnih izdataka na nivo od dva procenta bruto nacionalnog proizvoda (BDP), što je od kancelarke Angele Merkel za vreme nedavnog susreta zahtevao američki predsednik Tramp.
Gabrijel je na susretu ministara zemalja NATO pre neki dan ovo nazvao nerealnim i odbacio takvu mogućnost.
List "Fajnenšel tajms" piše da je Nemačka lane ostvarila trgovinski suficit od 253 milijarde evra, pa bi ispunjavanje američkog zahteva značilo da bi, kako bi došla do visine izdataka od dva odsto BDP, morala da izdvoji oko 14 odsto ove sume za troškove vojske, dakle oko 70 milijardi.
Ojadiće Amerikance
Drugi komentator smatra da može doći do problema zbog konkurencije sa američkim firmama za proizvodnju vojne opreme. "Šanse Nemačke sa vojnim budžetom, koji bi se kretao između 70 i 100 milijardi dolara, za američku vojnu industriju ne bi bile nikakav vic.
Izbeglice "pojele" budžet
Pitanje je da li Nemačkoj uopšte ostaje dovoljno novca za ulaganje u vojsku, jer je preplavljena izbeglicama za koje vlada godišnje mora da izdvaja oko 50 milijardi evra, kako je pokazala jedna analiza Instituta za ekonomiju. Troškovi za smeštaj, negu, ishranu, kao i za integracione i jezičke kurseve bi u toku ove godine mogli da budu čak i veći, ukoliko se dozvoli priliv novih.
Ako već sa sadašnjim budžetom Nemci proizvode vrhunsku vojnu tehnologiju, kao što se tenkovi leopard, lovac eurofajter, rakete meteor, podmornice ili fregate, udvostručenjem budžeta bi Nemačka verovatno pretekla američke kompanije - baš kao što je Folksvagen pretekao Dženeral Motors", navodi taj izvor.
Nije zanemarljiva činjenica da bi Nemačka, ukoliko poveća vojnu proizvodnju, postala dominantna evropska vojna sila - što bi mnogima bilo trn u oku, pre svega Velikoj Britaniji i Rusiji koje godišnje daju 55, odnosno 66 milijardi za vojsku. Ukoliko bi Nemci naglo udvostručili ulaganja i sa 37 dostigli cifru od 80 milijardi evra, sigurno je da bi London i Moskva imali o čemu da razmišljaju.
S kim će da ratuju?
Nemci bi uz to sav novac morali da ulože u jačanje trupa, jer su 90-ih godina sile pobednice u Drugom svetskom ratu pristale na ponovno ujedinjenje Nemačke samo pod uslovom da ona ograniči broj vojnika pod oružjem na 345.000, a zabranjeno joj je da poseduje nuklearno, biološko i hemijsko oružje.
Bundesver bi posle ogromnog finansijskog povećanja postao dominantna svetska armija, duplo veća čak i od američke kopnene vojske.
Zato mnogi tvrde da je zapravo osnovno pitanje: Šta će Berlinu takva i tolika vojska? Možda bi oni koji traže povećanje vojnih izdataka najpre trebalo da razmisle i nađu odgovor na to pitanje pre nego što postave zahtev da Nemačka ponovo postane najjača evropska vojna sila.
