Zaokret Vašingtona u Siriji: Preti sukob Rusije i SAD-a
Posle najave američkog državnog sekretara Tilersona da će SAD formirati "zaštićene zone" u Siriji, što sigurno znači i veće američko angažovanje, nema sumnje da je Vašington odlučio da napravi zaokret.
Bivši predsednik Obama odbijao je uvođenje "zaštićenih zona" u Siriji jer nije želeo direktni sukob sa ruskim snagama i trupama Bašara "l Asada.
Sada je predsednik Tramp i on nema problem sa većom ulogom Pentagona. Tamo je već poslao dodatne marince i komandose i uskoro će, prema saznanjima vašingtonskih medija, poslati i oko hiljadu kopnenih vojnika, udvostručujući broj američkih snaga na terenu. Zbog toga je Tilersonova najava uzeta kao još jedna dokaz da Amerika u novu etapu ratovanja u zemlji gde se dosad oslanjala na akcije komandosa i lokalne saveznike kojima je doturala novac i oružje.
Tramp je po dolasku na vlast izjavio da podržava formiranje oblasti u kojima bi ratna dejstva bila zabranjena da bi se zaustavio talas izbeglica koji iz Sirije odlaze na Zapad.
Ukoliko bi Vašington proglasio delove Sirije za za sigurne oblasti, onda bi morao i da garantuje da u njima neće biti ratnih dejstava. U slučaju da Asadove trupe ili njihovi ruski saveznici reše da napadnu zonu. Pentagon bi morao da im se suprotstavi, što bi ga prvi put dovelo u situaciju da se direktno sukovi sa Damaskom i Moskvom.
Ukoliko bi Amerikanci oborili ruski bombarder to bi moglo da isprovocira daleko opansiji konflikt od onog koji se odvija u Siriji u poslednjih šest godina.
Turska nepouzdan partner
Kako saznaje Forin Polisi, Tilerson je imao u vidu teritorije osvojene od ID u Siriji i Iraku koje bi se našle pod zaštitom zapadnih sila i Turske. Nejasno je kako će Vašington ostvariti naum koji podrazumeva ili konfrontiranje ili dogovor sa brojnim zainteresovanim stranama.
Iako je Ankara prva tražila ovako nešto verujući da će zaštićene zone biti utočište za sunitske pobunjenike i da će se time pospešiti borba protiv Asada , na nju se ne može računati kao sasvim siguran glas. Iako je i njoj u interesu da zaustavi priliv Sirijaca, odmah je stavila do znanja da neće dozvoliti formiranje bezbednih zona na kurdskim teritorijama.
Jedno od glavnih pitanja jeste zašto bi Rusija pristala da zapadne ili ili zalivske zemlje preuzmu kontrolu nad delovima Sirije koji bi odjednom postali nedostupni za njihove ili Asadove napade.
Iz Kremlja su ranije stigle ocene da su zaštićene zone prihvatljive jedino ako ih Damask odobri, a teško da će Asad podržati ideju da su ljudi u kojima on vidi pobunjenike, protivnike svoje vlasti zaštite od napada.
Zato, kako primećuje „Indipendent“, niko ne može sa potpunom sigurnošu da garantuje da bezbedna zona neće biti napadnuta.
