Svevideće oko: Evo čime se bavi 5 milijardi vredna američka obaveštajna agencija za koju niko ne zna
Na nekih tridesetak kilometara od Vašingtona, nalazi se veliki vojni štab špijunske agencije za koju mali broj ljudi uopšte zna da postoji.
Čak ni bivši predsednik Barak Obama, nakon prvih pet meseci u Beloj kući, nije reagovao kao da je ikada čuo njeno ime.
U Maju 2009. godine, tokom posete hamburgerdžinici u Vašingtonu, pitao je mušteriju za stolom pored čime se bavi.
- Radim u NGA (Nacionalna geoprostorna obaveštajna agencija) - odgovorio je čovek.
Obama je delovao zbunjeno.
- Pa, objasni mi šta je ta Nacionalna geoprostorna... - rekao je Obama u nemogućnosti da izgovori do kraja ime agencije.
Osam godina nakon toga, NGA ostaje najtajnovitija od svih "velikih pet" američkih obaveštajnih agencija, među kojima su i CIA i Nacionalna bezbednosna agencija (NSA).
Disproporcionalno u odnosu na njenu prisutnost u javnom diskursu, NGA poseduje treću najveću zgradu u Vašingtonu, veći i od CIA i od Kapitola Sjedinjenih Država.
Najmanje 3.000 stanovnika prestonice zaposleno je u NGA.
Za NGA slike i fotografije su ono što su za NSA zvuci.
Njena primarna funkcija je da analizira milijarde slika i stotine hiljada minuta videosnimaka koje su uhvatili kako dronovi i špijunski sateliti širom planete, tako i amaterske kamere na strateški važnim lokacijama.
Zbog toga što su njene oči uglavnom usmerene izvan SAD, agencija nikada nije bila umešana u unutrašnje špijunske skandale kao CIA ili NSA, što joj je i omogućilo da se drži ispod radara.
Međutim, eksperti smatraju da bi se to moglo promeniti sa predsednikom Donaldom Trampom.
Imajući u vidu koliko je napora Tramp uložio u proširenje ovlašćenja obaveštajnih agencija, kao i njegovu opsesiju nacionalnom bezbednošću, verovatno je da će se američki predsednik služiti svakom raspoloživom alatkom kako bi sproveo svoje ideje u delo.
Prema trenutnoj politici Pentagona, sve što je potrebno za upotrebu špijunskih, odnosno izviđačkih dronova u američkom vazdušnom prostoru, jeste odobrenje Ministra odbrane.
Tako je 2016. godine prvi put iznad Baltimora upotrebljen izviđački dron, razvijen u Iraku.
Veoma mali broj ljudi znao je da ih sa neba prati veoma napredna špijunska tehnologoja koja raspolaže kamerom rezolucije od 1.8 milijardi piksela, postavljena na letelicu koja je dovoljno mala i dovoljno visoko da je nemoguće primetiti je golim okom.
Kako je ovaj dron u mogućnosti da motri na oblast od 15 do 20 kilometa kvadratnih u svakom trenutku, dve takve letelice bile bi dovoljne da nadgledaju sve vanjske aktivnosti u Menhetnu 24 sata dnevno.
Sa razvojem novih tehnologija, koje omogućavaju dronovima da ostanu u vazduhu mesecima, a uskoro će moći i duže od godinu dana, verovatno je samo pitanje kada će ovaj sistem nadgledanja ući u masovniju upotrebu.
Ali da bi se to desilo, Tramp, kao i Obama, prvo mora da sazna da NGA postoji.
