"Trampov efekat" prodire i u Evropsku uniju?
Mnogi evropski lideri radikalno desnih populističkih partija dočekali su pobedu Donalda Trampa kao najavu sopstvenih pobeda na ovogodišnjim izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. Od svih njih prvi na birališta izlazi Gert Vilders, s nadom da je tiha većina poverovala u njegove populističke poruke. Njemu mnogi proriču pobedu na parlamentarnim izborima u Holandiji 15. marta. Njegova Partija slobode (PVV) zaista vodi u anketama, čemu su doprineli i "Trampov efekat" i sudski procesi vođeni protiv Vildersa...
"Obični ljudi" zapostavljeni?
PVV je u blagoj prednosti u odnosu na konzervativno-liberalnu Narodnu partiju za slobodu i demokratiju (VVD). Iako je malo verovatno da je porast podrške PVV-u isključiva posledica rezultata američkih izbora, mediji na tome uporno insistiraju.
Ali Trampova pobeda jeste uticala na holandske medije na jedan drugi način. Prevladalo je uverenje da treba izaći u susret nezadovoljnim glasačima, po ugledu na američke medije koji su ublažili svoj odnos prema Trampovim pristalicama.
Direktor javnog servisa NPO nedavno je rekao da visoko obrazovani, kosmopolitski muškarci i žene dominiraju u debatnim emisijama, dok su tzv. obični ljudi zapostavljeni.
"Hoćemo mnogo manje Marokanaca"
Wilders je 9. decembra prošle godine na sudu proglašen krivim za izjavu datu marta 2014. kada je svoju publiku upitao da li žele "mnogo manje Marokanaca". Suđenje se privodilo kraju tokom već započete predizborne kampanje i Wilders je to vešto iskoristio.
Njegova popularnost je porasla posle njegove javne odbrane na suđenju 23. novembra. I suđenje 2011. je dovelo do porasta podrške njegovoj partiji. Pobeda Donalda Trampa koji je meksičke građane nazvao "silovateljima i kriminalcima", ojačala je imidž Vildersa kao žrtve zavere elita da ga ućutkaju.
On dominira i drugim aspektima ove predizborne kampanje. Ove izbore on svodi na trku između samo dva kandidata, njega i aktuelnog premijera Marka Rutea, lidera VVD-a. Ali to neće ići glatko.
Niko neće u koaliciju sa desničarima?
Veliki Vildersov problem je njegova politička izolacija. Premijersko mesto na holandskoj fragmentiranoj političkoj sceni u velikoj meri zavisi od sposobnosti formiranja velikih koalicija, pri čemu većina u Senatu, gornjem domu parlamenta, zahteva kombinaciju više od tri partije.
Njegov izborni program za 2017. dodatno ga udaljava od etabliranih partija i sadrži predloge u suprotnosti sa međunarodnim pravom i holandskim ustavom. PVV želi da ukine pravo na azil, obećava zatvaranje granica za imigrante iz muslimanskih zemalja, zatvaranje džamija i zabranu islamskih škola.
Ankete joj sada predviđaju osvajanje 35 od 150 mesta u parlamentu. Čak i ako uspe da do izbora poveća podršku, ostaće daleko ispod većine od 76 mesta. Bilo bi veliko iznenađenje da političar bez koalicionog potencijala pobedi na izborima u holandskom usitnjenom višestranačkom sistemu.
