Nemački političari u izbornoj kampanji u Turskoj?
U ratu teških reči Berlina i Ankare oko prenošenja turske izborne kampanje na nemačko tlo i nastupa turskih političara koji se u Nemačkoj bore za više od 1,4 miliona glasova zemljaka, stigao je i zahtev o reciprocitetu, odnosno, predlog da i nemački političari svoju kampanju malo prebace u Tursku.
- Ako mi dopuštamo takve nastupe turskih političara, onda bi turska Vlada trebalo da dopusti da mi u izbornoj borbi za Bundestag, takođe, govorimo u Turskoj i, pri tom, naravno, da se pobrine za našu sigurnost - rekao je šef opozicione partije ''Zeleni'' Džem Ezdemir tabloidu ''Bild''.
Ovaj prvi Nemac turskog porekla na čelu jedne nemačke partije, naglasio je da zeleni imaju ''jake bolove u stomaku'', pri pomisli da ''predstavnici turske vlade ovde, u Nemačkoj, agituju za kraj demokratije u Turskoj''.
Ezdemir je, međutim, naglasio da pravo na slobodu okupljanja u Nemačkoj ne ostavlja skoro nikakav prostor da bi se takvi nastupi sprečili.
Nemački političari, zajedno sa kancelarom Angelom Merkel, odbacili su kritike turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji je sadašnju Nemačku uporedio sa Hitlerovom, a ministar pravde Hajko Mas je čak i upozorio da je vreme tihih tonova sa Ankarom prošlo.
U svojim komentarima o Erdoganu i njegovim političkim procenama aktuelne Nemačke, nemački političari, ipak, upozoravaju da Berlin ne sme da dozvoli da bude provociran.
Ovaj nemačko-turski "rat teških reči" počeo je kada su turski političari na nemačkom tlu svojim zemljacima, a njih je najmanje 1,4 miliona sa turskim pasošem i pravom glasa u matici, počeli da agituju za učešće na turskom referendumu u aprilu o ustavnim promenama koje bi, kako ističe nemačka strana, Erdoganu donele još veću moć.
Erdogan, očito, na svoju stranu želi da privuče svoje zemljake, koji su ''uhleblljenje'' našli u Nemačkoj i oni bi mogli da budu ''jezičak na vagi'' na aprilskom referendumu u Turskoj, konstatuju analitičari.
Nemačka je u toj borbi za glasove, veoma važna, pošto, posle Istanbula, Ankare i Izmira, važi kao četvrti po veličini izborni okrug Turske, pokazuje statistika.
Analitičari, međutim, ukazuju da je, jedan od razloga zašto Turci u Nemačkoj podržavaju Erdogana, taj što se o stanju u Turskoj informišu preko Erdoganu vernih turskih medija, ali i zbog nacionalnog ponosa i osećaja da ih Nemci ne prihvataju.
Na pitanje zašto Erdogan ima toliko puno svojih pristalica u Nemačkoj, analitičari odgovaraju da postoji još najmanje tri razloga.
Većina nemačkih Turaka živi, naime, veoma rado u Nemačkoj, ali se istovremeno osećaju kao neko, koga nepravedno tretiraju, objašnjavaju analitičari Erdoganov uspeh među Turcima u Nemačkoj, gde se već rađa i četvrta generacija malih Mehmeda, Murata, Fatmi....
Drugi razlog je što se Erdogan tu ''inscenirao'' kao ''advokat'' povređenih i zanemarenih manjina, a treći i, možda, najuticajniji što negativne posredice Erdoganove politike Turci u Nemačkoj shvataju minimalno, iz razloga što oni lično direktno ne pate od tih posledica.
Borba za glasove Turaka u Nemačkoj
Erdogan je, izgleda, nervozan, što bi njegove reforme mogle da ''padnu'' i zato se bori za glasove Turaka u Nemačkoj, smatraju pojedini njegovi zemljaci u Nemačkoj, a analitičari upozoravaju da je Erdogan podelio Turke u Nemačkoj.
Mnogi od njih, u izjavama nemačkim medijima, ističu da se u svakodnevnom životu i susretima sa zemljacima uvek postavlja pitanje ''za'' i ''protiv'' i da to opterećuje i porodične i prijateljske odnose.
Kada je reč o Turcima u Nemačkoj, oni su na poslednjim turskim parlamentarnim izborima već pokazali svoju privrženost Erdoganu- na turskim izborima 2015. godine su Erdogan i njegova AKP osvojili u Turskoj 49,5 odsto glasova, a među nemačkim Turcima čak skoro 60 odsto.
Kako će, međutim, biti na referendumu sledećeg meseca i kako će glasati nemački Turci, otvoreno je pitanje, ali iz turske zajednice se može čuti da ima i onih, koji tvrde da se neće usuditi da glasaju protiv Erdogana.
Osim takvih, ima i onih koji su sada, kako sami Turci kažu, ođednom, kada svi kritikuju šefa turske države, jednostavno, iz inata, iako pre nisu bili za njega, stali na njegovu stranu, što bi moglo značiti da bi Erdogan u Nemačkoj, osim glasova svojih simpatizera, mogao da dobije još glasove i uplašenih i buntovnih.
