Brak neguju 60 godina
Izuzetno svečano bilo je nedavno u jednom srpskom restoranu u Kičineru. Ljiljana Vasić okupila je najužu rodbinu (doduše nisu svi došli jer ovde u Kanadi teško je uskladiti sve obaveze) i zajedno su proslavili redak jubilej - šest decenija bračnog života njenih roditelja majke Dragine i oca Neđa Krezovića.
Bila je to prilika da se članovi porodice Krezović, koja se u Kanadu uselila devededestih godina prošlog veka iz Goražda, podsete na mnoge godine zajednički provedene u gradu na obalama Drine, kada nisu ni sanjali da će zbog ratnih strahota morati napustiti rodnu grudu i vekovno ognjište.
Junaci ove priče Neđo Krezović i njegova supruga Dragina nisu te slavljeničke večeri krili zadovoljstvo što s najužom rodbinom mogu da se vesele a s tako lepim povodom kao što je šest decenija zajedničkog života.
Domaćinsko gnezdo
Bili su izuzetni domaćini, a Neđo kaže da se uvek držao one stare narodne poslovice da "kuća ne stoji na zemlji, nego na ženi". Dragina dodaje da je Neđo često poslom "putovao po svetu", a njena uloga bila je da bude prava domaćica i da na pravi put usmeri svoje četiri kćerke.
Danas, iako daleko od zavičaja, brojna porodica Krezović svila je svoje domaćinsko gnezdo u Kičineru, a samo u retkim prilikama, kao što je upravo ova proslava, imaju vremena i za nostalgične priče iz rane mladosti.
Iako su u poodmaklim godinama, Neđo je rođen 15. marta 1936. godine u selu Pribiljenovići kod Goražda, a Dragina 28. septembra 1937. u selu Potkozara kod Goražda, zdravlje ih još uvek, kako kažu, dobro služi.
- Bilo je to sasvim drugo vreme u odnosu na danas - kaže Neđo. Tada nije bilo klasičnog zabavljanja. Iako sam ja poznavao Draginu kao devojku, gotovo da se i nismo susretali pre nego što smo se uzeli. Bio sam nestašan kao mladić i otac Bogdan, verovatno u dogovoru sa mojom majkom Nikodijom, da bi me "smirio" odlučio je da me oženi. Valjda je znao da se Dragina i ja obostrano begenišemo, i nju je "odredio" za moju buduću suprugu - kaže Neđo.
- Njenoj kući u Zupčićima, otišao sam sa tri rođaka, ona je rekla 'da' i tako smo stupili u bračnu zajednicu. Bilo je to, toga se dobro sećam, 10. februara 1957. godine i od tada je, eto prohujalo punih 60 godina.
Uz osmeh Dragina potvrđuje ovu priču.
- Neđo mi se dopadao i kada je god prolazio pored naše kuće u Zupčicima, gde smo se preselili pošto se moja majka Nevena preudala (otac Gojko Dulović poginuo je kao partizan) prilazila sam prozoru i gledala u njega. Trajalo je to tako sve dok 10. februara 1957. nisu došli Neđovi svatovi i od tada smo, hvala Bogu, zajedno.
Neđo je radio kao moler u goraždanskom "6. martu", a Dragina je bila radnica vojne fabrike Pobjeda u Goraždu.
Brojna familija
Mira, najstarija kćerka Neđa i Dragine Krezović, udata je za Milenka Stojanovića. Imaju kćerku Svetlanu i sinove blizance Nikolu i Nemanju. Svetlana ima dva sina, Ognjena i Konstantina, a Nemanja sina Aleksu.
Druga kćerka Ljiljana udata je za Vukašina Vasića, imaju kćerke Nikolinu i Emiliju i sina Vuka. Treća kćerka Biljana udata je za Dragana Todorovića i imaju kćerke Aleksandru i Danijelu.
Aleksandra ima sina Luku. Najmlađa kćerka Nevena udata je za Gavra Ziroja i imaju sina Miloša i kćerku Milanu.
