BND prisluškuje strane novinare
Na osnovu istraživanja koje su prošle godine uradili novinari "Zidojče cajtunga" i RTV stanice NDR Štefan Kornelijus i Georg Maskolo, ruski portal Raša tudej (RT) proširuje tvrdnje da nemačka tajna služba ne špijunira samo novinare koji rade za ruske medije, nego i ostale strane novinare u Nemačkoj - i to uz saglasnost same Angele Merkel.
Kako piše RT, pomenuti novinari su od svojih izvora u BND-u saznali da je nemačka kancelarka strahovala da bi novinari mogli da dezinformacijama sprovode kampanju i da je u te svrhe uposlila tajnu službu. Tada je ta priča malo koga potresla, jer se radilo o novinarima Raša tudej i Sputnjika, navodi ovaj portal.
U međuvremenu je Jerg Šindler i njegov tim iz nedeljnika "Špigel" otkrio da praćenje ruskih medija nije izuzetak. Od 1999. godine je BND špijunirao najmanje 50 telefona i imejl adresa dopisnika i redakcija širom sveta, delom i unutar država EU. Tu su se našli britanski Bi-Bi-Si (BBC), "Njujork Tajms" i agencija Rojters. Delom se radilo o priključcima telefonskih brojeva izvan Evrope, kao u Avganistanu ili Nigeriji, a delom i o onima unutar EU.
Obaveštajci zanemeli
Do sada "Špigel" nije dobio nikakav odgovor od BND-a na ove optužbe. Nakon što je proizašlo da špijunaža pogađa i mejnstrim-medije, protestovala su profesionalna udruženja, a ovaj postupak je označen kao "masovan napad na slobodu medija", navodi RT. Osnovno pravo na slobodu medija i mišljenja ne važi samo za Nemačku, nego tajne službe to moraju da poštuju i u inostranstvu, rekao je predsednik Udruženja nemačkih novinara (DJV), u kojem su i nemački novinari koji rade za strane medije.
Kako žrtve špijuniranja nisu samo ruski mediji (na koje je izgleda dozvoljen "lov"), došlo je do reagovanja i sa parlamentarne scene. Šef frakcije Zelenih Konstantin fon Noc je izjavio da se onaj "ko špijunira novinare, ne razlikuje mnogo od Putina, Erdogana i drugih autoritarnih vladara". Predstavnica leve frakcije u NSA odboru Martina Rener je zahtevala da vlada podvrgne "nezavisnoj i ozbiljnoj reviziji" tehničko objašnjenje BND-a.
Zakon sve odobrio
U međuvremenu je takva praksa postala naširoko legalna, navodi RT. Prema novom BND zakonu koji je usvojen prošle jeseni izričito je dozvoljeno da se novinari nadziru. Iako se govori samo o stranim novinarima, nejasno je da li se pri tome radi o državljanima drugih zemalja koji rade u Nemačkoj, jer bi se to odnosilo i na Udruženje stranih medija VAP.
Izvinjenje
Bivši šef BND-a August Haning je javno priznao da je njegova služba 1993. i 1994. godine nadzirala novinare kako bi "pokrila mesta u aparatu koja ne dihtuju" i potom se izvinio zbog toga.
Moguće je, međutim, i da se nemački građani legalno nadziru ukoliko rade za neku internacionalnu medijsku firmu, a ponekad je dovoljno i da su neko vreme proveli u inostranstvu, tumači ruski portal.
"Uostalom, većina novinara su najvećim delom stranci, skoro svuda u svetu. S obzirom na tu nejasnu definiciju u zakonu, ni tražena revizija od strane Martine Rener neće mnogo da doprinese", zaključuje "Raša Tudej".
Šeferov izveštaj
Da će se nešto promeniti u ovoj praksi BND-a, malo je verovatno ako se pogleda ono što se dešavalo u prošlosti, podseća RT. Tzv. "Šeferov izveštaj"(nazvan po bivšem sudiji Saveznog suda Gerhardu Šeferu) iz 2006. godine je pokazao da BND nije samo nadzirala novinare, nego ih je i vrbovala za informante.
U takvim slučajevima su oni plaćeni da im isporučuju dobijene informacije ili da špijuniraju druge kolege, navodi se u izveštaju koji je dostavljen kontrolnom telu u Bundestagu.
