Šta ako je Putin zapravo Trampov pion?
Još otkako su američki obaveštajci optužili Rusiju da se meša u američke predsedničke izbore, lider SAD Donald Tramp je primoran da negira optužbe da je on marioneta Kremlja.
Ovog puta je sajt "Politiko" objavio priču koja govori o drugačijoj mogućnosti, ali koja opet podrazumeva da su Rusi umešali prste u predsedničke izbore u SAD. U tom procesu on je možda i bez pitanja dobio pomoć od Rusa u obliku sajber napada i širenja neproverenih informacija.
Da li su ovo spekulacije bez imalo čvrstih dokaza? Definitivno. Ali se isto može reći i za često ponavljane teorije o tome kako je Tramp "Mandžurijski kandidat" čiji svaki korak kontroliše Moskva pomoću šifrovanih poruka.
Pročitajte još:
* "Putin je bitanga, Krim je Ukrajina": Rusija i Amerika nastavljaju "rat"?
* Kremlj počinje da brine zbog Trampa: Da li je Putin konačno shvatio sa kim ima posla?
Da li je Tramp nadmudrio Ruse?
Nedavni preokret u Trampovim stavovima u odnosu na prethodne prijateljski nastrojene izjave o Kremlju povećavaju mogućnost da je ruski predsednik Vladimir Putin zapravo pion u ovoj igri.
Tramp i njegov tim zadužen za kampanju možda nisu ni verovali da će Kremlj uticati na njegovu pobedu na izborima. On je držao Ruse na svojoj strani povremenim uveravanjem da će kao predsednik imati odnose sa Rusijom kao sa jednakim partnerom, a ne kao sa neprijateljem.
Putin, očajan da spase rusku posrnulu ekonomiju i vrati joj status svetske sile, mogao je sve dalje da učini sam.
Kako "Politiko" navodi Rusima je Tramp potrebniji nego oni njemu. Američke i evropske sankcije uvedene Moskvi uz pad cena nafte zadale su jak udarac ekonomiji Rusije.
Oko 20 miliona ljudi, što je nekih 15 odsto ruske populacije, živi ispod granice siromaštva, pokazuju poslednja istraživanja. To je za 3 miliona više siromašnih otkako su sankcije prvobitno uvedene 2014. godine.
Tu su i predsednički izbori koji će se održati sledeće godine u Rusiji. Niko ne sumnja da će Putin osigurati i četvrti mandat, ali Kremlj se ipak plaši da bi mala izlaznost mogla da podrije njegov autoritet. Ako bi Bela kuća priznala rusku vlast nad Krimom, to bi Putinu dalo veliku prednost.
Tramp obećao, Kremlj naseo
Američki predsednički kandidat koji je obećao da će preispitati ove probleme možda je u Putinovim očima izgledao kao neko vredan ulaganja vremena, novca i napora.
U prilog ovoj teoriji ide i činjenica da su se ruski zvaničnici poneli kao da su prevareni i izdani, kada su Tramp i njegova administracija promenili retoriku.
Kada je Bela kuća 14. februara objavila da neće ukinuti sankcije Rusiji dok ona ne vrati Krim Ukrajini, političari iz Kremlja su reagovali na to sa vidnim razočaranjem i zbunjenošću. I ruski državni mediji su prestali da izveštavaju pozitivno o Trampu.
Ruski zvaničnici su pokazali bes zbog ostavke Majkla Flina na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost SAD, koji se našao usred afere zbog razgovora sa ruskim ambasadorom kada je navodno rekao da će SAD možda ublažiti sankcije.
Od heroja do zlikovca
Usledila su nova razočaranja: Džejms Matis, ministar odbrane SAD rekao je da NATO mora da razgovara sa Rusijom sa pozicije sile, a Flina je nasledio general Herbert Rejmond Mekmaster, koga podržava senator Džon Mekejn, verovatno najveći Putinov kritičar u SAD.
Trampova transformacija od heroja do zlikovca je postala kompletna kada se on zarekao da da će povećati američki nuklearni arsenal, što je podstaklo priče o novoj trci u naoružanju.
Kako zaključuje "Politiko" razočaranje u Rusiji je očigledno iako Kremlj insistira da nikada nije gledao Trampa "kroz ružičaste naočare".
Međutim, Putin ipak razloga za sreću jer Trampovi potezi u SAD dokazuju slabost američke demokratije.
