Rusija cepa Ameriku: Putin pomaže otcepljenje Kalifornije?
Politička grupa "Da Kalifornija" želi da organizuje referendum na kome bi se stanovnici ove savezne države izjasnili za to da li žele da se Kalifornija osamostali.
Kalifornija je jedna od država u kojoj je većina ljudi glasala za Hilari Klinton na predsedničkim izborima u SAD. Čim je objavljeno da je pobedio Donald Tramp, grupa "Da, Kalifornija" intenzivirala je napore da ostvari svoju nameru.
- Kalifornija bi trebalo da postane samostalna država, odvojena od SAD - smatraju pristalice ove kampanje koji su skovali i izraz Kalegzit po ugledu na Bregzit (izlazak Britanije iz EU).
Mnogi navode da je Kalifornija šesta najveća ekonomija na svetu i smatraju da bi i samostalna mogla da bude veliki globalni igrač.
- Kalifornija je ekonomski snažnija od Francuske i ima više stanovnika od Poljske. Kalifornija može da se poredi sa ostalim svetskim državama, ne samo sa onima u SAD - navodi se na sajtu organizacije na čijem je čelu Luis Marineli.
Vođa pokreta živi u Rusiji
"Vašington post" je objavio tekst o Marineliju, u kojem ističe činjenicu da on živi ni manje ni više nego u Rusiji, državi koju mnogi američki zvaničnici smatraju odgovornom za hakovanje mejlova Demokratske partije i za poraz njihove kandidatkinje na izborima.
Njegov cilj je da već sledeće godine organizuje referendum i u tu svrhu prikuplja potpise. Njegov pokret nije jedini koji želi samostalnu Kaliforniju, a u januaru ga je rivalska Kalifornijska nacionalna partija optužila da je "Putinova marioneta".
Marineli živi u Jekaterinburgu i kaže da ga svi stalno pitaju zašto.
- I Barak Obama je rođen u Keniji, zar ne? - našalio se on.
- To što sam profesor engleskog jezika u Jekaterinburgu ne znači da je u pitanju neka zavera i da ruska vlada finansira naš pokret. Činjenica da sam učio ruski jezik na Univerzitetu u Sankt Peterburgu 2007. ili 2008. godine ne znači da poznajem Vladimira Putina, koji je tamo diplomirao 1975. godine - kaže Marineli.
Marineli je rekao da je živeo na relaciji SAD-Rusija od 2007. do 2011. godine i da je u tom periodu upoznao Ruskinju kojom se oženio. Sa njom je došao da živi u San Dijegu, ali su usledili problemi s vizom koji su im zakomplikovali brak. NJegova supruga je želela da poseti porodicu, ali joj je istekla viza. Taman kada se činilo da će se ti problemi rešiti, ali da će ako ona ode u Rusiju, joj biti onemogućeno da se vrati u SAD narednih deset godina.
Zato je on odlučio da ode u Rusiju i tamo se zaposlio kao profesor engleskog jezika. Međutim, kada je trebalo da mu se supruga pridruži, njoj je ipak zabranjeno da napušta SAD. Tako da on trenutno živi u Jekaterinburgu, a ona je ostala zaglavljena u San Dijegu, kaže Marineli.
Pročitajte još:
* "Putin dobija odrešene ruke i u Ukrajini i u Siriji, ali Trampu daje jedan ustupak"
Veza sa pokretom koji finansira Kremlj
Međutim, ono što je još zanimljivije Amerikancima, jeste veza Marinelija i Aleksandra Jonova, osnivača Antiglobalizacijskog pokreta Rusije, grupe koja populariše secesionističke pokrete širom planete.
Jonov je navodno prošlog septembra organizovao događaj u Moskvi koji je sponzorisao Kremlj, a kome su prisustvovali Marineli i drugi predstavnici pokreta "Da Kalifornija". Jonov je rekao da je 30 odsto finansija za događaj dobio od Kremlja, ali je negirao da je na bilo koji način finansirao ijedan pokret iz SAD.
I Marineli je rekao da nije dobio nikakav novac od Kremlja, niti pomoć i rekao je da ne želi da ima dijalog sa Putinom.
Ako država Kalifornija istupi iz sastava SAD, čak i ako pokret za njeno odvajanje počne da jača, opet ćemo biti krivi mi. Makar se to može naslutiti iz teksta Vašington posta, piše politički komentator RIA Novosti Dmitrij Kosirev.
Kako ocenjuje Dmitrij Kosirev, tekst je, ako se ne računa uredno izmišljanje načina da se okrive Rusi, veoma interesantan.
Autori "Vašington posta“ čak ni ne pokušavaju ozbiljno da se dotaknu ove teme: zbog čega Amerika ne voli Kaliforniju. Sami čitaoci ne dotiču se ove teme. Stvar je u tome što je u samoj Americi to jedna od onih stvari za koje nisu potrebna objašnjenja.
