Kurc i Veber: Zatvaranje balkanske rute je značajan etapni uspeh
"U rešavanju migrantske krize neophodno je odlučno i koordinisano delovanje Evrope, a zatvaranje balkanske rute bio je samo jedan značajan etapni uspeh", ocenjuju ministar spoljnih poslova Austrije i predsedavajući OEBS-a Sebastijan Kurc i predsedavajući frakcije narodnih partija u Evropskom parlamentu Manfred Veber.
U autorskom tekstu objavljenom u bečkom dnevniku "Standard" oni navode da zatvaranje balkanske rute nije dovoljno, jer su krijumčari i trgovci ljudi doveli do novog migrantskog talasa, ovaj put preko Mediterana i Italije, te napominju da je preko ove rute prošle godine došlo vise od 180.000 ljudi.
Usled brzog rasta stanovništva u brojnim afričkim državama ne može se govoriti o smanjenju pritiska, smatraju autori i podsećaju da je u tesnoj saradnji sa državama zapadnog Balkana, posebno sa Makedonijom i Srbijom, a na inicijativu Austrije konferencijom o zapadnom Balkanu ferbuara prošle godine okončana politika popuštanja i upućen važan signal zemljama porekla i tranzita.
Zatvaranje balkanske rute značajno je uticalo da se smanji teret koji su ponele zemlje prijema najviše pogođene krizom, navodi se u tekstu, uz podsećanje da danas preko balkanske rute za četiri meseca dođe onoliko izbeglica koliko je 2015. dolazilo za samo dva dana.
Za pronalaženje održivog rešenja migrantske krize neophodno je odlučno i koordinisano delovanje Evrope, kao i tesna saradnja sa susedima, poput Turske, istakli su autori, dodajući da ni u kom slučaju Evropa ne sme da dospe u situaciju da bude zavisna od neke treće države.
Kurc i Veber zatražili su efikasniju zaštitu spoljnih granica EU, što je, smatraju, preduslov za EU bez unutrašnjih međa.
Navode i da je neophodno sprečiti dalje umiranje u Mediteranu, kao i da treba okončati politiku daljeg transporta migranata u centralnu Evropu.
Podsećaju da Evropa trenutno, iako ne dobrovoljno, obavlja posao krijumčara time što, nakon spašavanja iz prenatrpanih čamaca, prebacuje ljude dalje.
Kurc i Veber ukazuju na neophodnost reformisanja sistema azila u EU, uz opasku da se ne zalažu za zatvaranje Evrope, već da se izbegne preopterećavanje sistema ljudima koji su u potrazi za boljim životom, a na uštrb onih koji beže zbog razloga koji su u vezi s Ženevskom konvencijom.
Evropa, zaključuju autori, mora biti odlučna u postavljanju sistema azila, kojim bi se vodila uspešnija borba protiv ilegalne migracije, jer samo tako mogu da se sačuvaju evropske vrednosti.
