Ovo su najmoćniji tenkovi na svetu, a Armata nije među njima
Tenkovi su bojište po prvi put videli 1916. godine tokom Prvog svetskog rata kada ih je upotrebila britanska vojska protiv Nemaca, a prvobitna im je namena bila usklađena sa okolnostima statičnog rata: borbeni zadatak “kopnenih brodova”, kako su ih prvobitno nazivali, bio je da pređu preko ničije zemlje, pocepaju ogradu od bodljikave žice i probiju se kroz tuđinske rovove, sve vreme zaštićeni oklopom od neprijateljskog dejstvovanja.
Dve godine kasnije imali smo prilike da vidimo i prvu tenkovsku bitku, na Zapadnom frontu, ali tokom celog tog konflikta tenkovi nisu bili preterano ubojiti. Opremljeni traktorskim motorima i raznim mitraljezima i topovima, zaštićeni s oko 1,3 cm debelim oklopom, bili su spore i nezgrapne mašine koje su za sopstvene posade mogle da budu jednako opasne koliko i za dušmane. Međutim, njihov potencijal nije bio pod znakom pitanja, kao i pravac kojim će moderni rat ubuduće ići.
Kao što je slučaj sa svakim oružjem, uvođenje tenka u oružane snage dovelo je do trke u naoružanju pa smo nakon Velikog rata imali prilike da vidimo kako tenk od “mutave bebice” postaje pravi odrasli “vitez”, posebno tokom Drugog svetskog rata: tri osnovna svojstva su se razvijala i to vatrena moć, zaštita i pokretljivost, pa su topovi postajali sve moćniji, oklop sve snažniji a motori sve jači. Pred vama je pet najboljih tenkova današnjice. Zapravo šest. Idemo redom.
1. K2 Crni panter (Južna Koreja)
Južnokorejska vlada shvatila je sredinom devedesetih godina da je sazrelo vreme da pokušaju da oni sami razviju i proizvedu tenk domaće proizvodnje, umesto što kupuju zapadne mašine. Tako je u radionicama “Hjundaija” nastao “K2 Crni panter” koji je postao operativan pre nekoliko godina.
Na prvi pogled podseća na svoje zapadne uzore: njegova velika pravougaona šasija i kupola liče na nemački “Leopard 2″ i francuski “Leklerk”. Pored toga, pod nemačkom licencom koristi 120-milimetarski glatkocevni top sa “Leoparda 2″ kao i nemački dizel-motor od 1.500 konjskih snaga. Automatsko punjenje je slično po dizajnu i performansama onome na “Leklerku” i omogućava korejskom tenku da ispaljuje 10 granata po minutu.
Dnevni i noćni te termalni pregled koji su na raspolaganju topdžiji i komandantu su poslednja reč tehnologije, i skupa sa upravljanjem na bojištu te komandnim i kontrolnim sistemima čini da je “K2 Crni panter” najefikasniji i najsposobniji ubica među tenkovima današnjice, barem što se tiče onih koji su masovno do sada proizvedeni.
Zaštitu pruža kompozitni oklop koji je pod velom državne tajne, a postoje i dodatni moduli eksplozivnog reaktivnog oklopa (ERA). U slučaju neprijateljskog antitenkovskog projektila, “Crni panter” je opremljen aktivnim i pasivnim zaštitnim sistemom; pasivni upozorava na nadolazeću pretnju i počinje da ispaljuje mamce koji treba da zavaraju neprijateljsku raketu; aktivni je sličan sistemu “Trofej” na izraelskoj “Merkavi” i pokušaće da uništi projektil u neposrednoj blizini koristeći se malim eksplozivnim punjenjima.
2. T-90AM (Rusija)
Ruski osnovni borbeni tenk T-90A, najbolji koji Rusija ima u širokoj upotrebi ali koji će biti zamenjen narednih godina novim tenkom T-14 Armata. Foto: Wikimedia Commons/Vitaly V. Kuzmin
Sovjetski tenk T-72 neprestano je unapređivan i dograđivan, u toj meri da su ruski stručnjaci sredinom devedesetih godina shvatili da je zapravo u pitanju novi model: T-90. Ovaj tenk liči na T-72 ali u sebi sadrži i mnoga napredna svojstva koja ima skuplji T-80.
Što se zaštite tiče, T-90 je bolji od T-72 zahvaljujući novoj zavarenoj kupoli i naprednom eksplozivnom reaktivnom oklopu (ЕRA) “Relikt” koji je posebno izrađen da bi se odupreo novim američkim granatama. Dodatnu zaštitu pruža laserski sistem za detekciju projektila i zagušivanje što dovodi do toga da je jako teško pogoditi ovaj tenk navođenim antitenkovskim projektilima.
Naoružanje mu je 125-milimetarski glatkocevni top sa automatskim punjenjem koje se vrši u roku od 6-8 sekundi, a koji može da ispaljuje različite vrste eksplozivnih i protivoklopnih granata kao i antitenkovske projektile visoke preciznosti.
3. M1A2 SEPv2 (Amerika)
U pitanju je nadograđena i unapređena verzija tenka “M1 Abrams”, koji se od svih tenkova na ovoj listi najviše dokazao na bojištu. “M1 Abrams” je u službi već trideset i kusur godina, a poslednja varijanta koristi 120-milimetarski glatkocevni top za koji se veruje da može da probije skoro svaki savremeni oklop.
Što se tiče zaštite, ovaj tenk koristi britanski dizajn “Čobam” sastavljen od slojeva čelika, keramike, plastike i kevlara, ali i osiromašenog uranijuma koji je izrazito gust i težak za probiti. Poslednji model “Abramsa” poseduje unapređeni pregled, displeje visoke rezolucije i moćne kompjutere za posadu, sa najnovijom termalnom tehnologijom za komandanta i topdžiju, te modernim sistemom GPS-a. Sve ovo znači da posada može mnogo bolje da sarađuje među sobom, kao i sa drugim prijateljskim posadama na bojištu. A tu je i mitraljeski top na maloj kupoli koji radi na daljinsko upravljanje.
4. Merkava IVm (Izrael)
Tokom većeg dela svog postojanja, jevrejska se država uzdala u druge zemlje što se tenkova tiče. Međutim, onda su shvatili da je najbolje da sami počnu da prave ove oklopne mašine pa je tako nastala serija “Merkava”. Najnoviji u toj seriji je tenk “Merkava IVm” sa četvoročlanom posadom i mestom za nekoliko dodatnih vojnika unutra.
Zaštita je najvažniji prioritet ovog oružja, pa tako “Merkava” koristi modularni oklop koji može biti uklonjen i zamenjen brzo. Čak su i boja i izduvni gasovi prilagođeni želji da se tenk što teže uoči, čak i uz pomoć termalne tehnologije. Dodatna zaštita je izraelski sistem “Trofej” koji može da detektuje i alarmira posadu na svaku pretnju i da uništi antitenkovske projektile. Za napad se koristi 120-milimetarski glatkocevni top koji ispaljuje granate razorne snage kao i domaći antitenkovski projektil navođen sistemom “LAHAT”.
5. Tajp 10 ili TK-X (Japan)
Japanska oružana sila se najčešće ne uzima u obzir kada se govori o svetskim armijama zato što su to defanzivne snage u vrlini njihovog poraza u Drugom svetskom ratu, ali i zato što Japan ne izvozi svoje vojne proizvode kao što to rade Rusi i Amerikanci. Međutim, Japanci su napravili i u upotrebu 2012. godine uveli tenk nove generacije koji spada u red najboljih koji trenutno postoje.
Ovo borbeno vozilo je opremljeno s 120-milimetarskim glatkocevnim topom koji je sličan onom koji poseduje “Leopard 2″, kao i automatskim sistemom za punjenje zbog čega posadu tenka “TK-X” čini samo troje ljudi. Tenk je oklopljen vrlo naprednim materijalom koji se zove nano-kristalni čelik, trostruko tvrđim od običnog čelika. Postoje i dodatni moduli od kompozitnog oklopa. Tu su i najnoviji senzori, sistemi za upravljanje na bojištu i pregled.
Evo zašto Armata nije u konkurenciji, iako je najbolji
Najnovniji ruski tenk koji već jeste najbolji na svetu ne nalazi se na listi pet najboljih iz jednostavnog razloga: tek je promovisan i proizvedeno je samo dvadesetak komada (čini se da još uvek nije u serijskoj proizvodnji), pa se ne može reći da se ruska vojska u ovom trenutku oslanja na njega niti da je u punoj upotrebi. To će se promeniti vrlo brzo budući da Kremlj planira da do 2020. godine nabavi 2.300 primeraka.
“T-14 Armata” je potpuno novi tenk, ne radi se o nadogradnji nekog prethodnog osnovnog borbenog tenka kao što je to bio slučaj sa T-90, od kojeg je uostalom i znatno veći. Oklop mu je od čelika, keramike i kompozitnih materijala, poseduje dodatke eksplozivnog reaktivnog oklopa (ERA), ima aktivni zaštitni sistem, i novi sistem protivmera koji smanjuje verovatnoću da će biti pogođen antitenkovskim navođenim projektilom.
“Armata” ima posadu od tri čoveka koji sede jedan do drugog u dobro zaštićenoj oklopnoj ćeliji na prednjoj strani trupa, i to je prvi put da se takav dizajn koristi u osnovnom borbenom tenku; šta više, čak i ako je pogođen tenk on ostaje operativan dok god je ćelija sa posadom netaknuta.
“T-14″ je takođe i prvi osnovni borbeni tenk na svetu koji poseduje u potpunosti besposadnu kupolu opremljenu novim 125-milimetarskim glatkocevnim topom visoke preciznosti, sa automatskim punjenjem, koji antitenkovske vođene projektile ispaljuje na isti način na koji to radi i sa običnim projektilima.
“T-14 Armata” je izazvala uzbunu i konsternaciju u zapadnim vojnim krugovima koji su brže-bolje počeli da traže načine nadogradnje svojih postojećih tenkova ili razvoja i izrade novih kako bi mogli da se suprotstave novom ruskom čudu u potencijalnom sukobu. Daleko bilo.
