Amerika uvodi nove sankcije Iranu
Američki Kongres je potvrdio nove kaznene mere prema Iranu, koje idu dalje od međunarodnih sankcija, usvojenih 9. juna u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog nuklearnog programa te zemlje.
Senat i Predstavnički dom odobrili su sankcije koje, pre svega, ciljaju Iransku revolucionarnu gardu, kao i iranski uvoz benzina i drugih naftnih derivata.
Da bi te mere stupile na snagu, treba da ih potpiše predsednik Barak Obama.
Između ostalih mera, predviđa se da će strane banke koje posluju sa Iranskom revolucionalnom gardom i sa pojedinim iranskim bankama, biti isključene sa američkog finansijskog tržišta.
U Senatu su te mere usvojene glasovima svih 99 prisutnih senatora, dok je u Predstavničkom domu odnos bio 408 ''za'' i osam ''protiv''.
Originalne verzije teksta usvojene su ranije, ali su Bela kuća i lideri Demokratske stranke odlagali konačno izglasavanje, jer su čekali rezultat diplomatskih napora.
Posle rezolucije Saveta bezbeednosti UN, i Evropska unija se priprema za svoj paket kaznenih mera prema Teheranu.
Američke sankcije podrazumevaju kažnjavanje kompanija koje pomažu iranskom energetskom sektoru. Iako je Iran značajan izvoznik sirove nafte, zemlja uvelikoj meri zavisi od uvoza prerađevina, kao što je benzin.
Američkim bankama se zabranjuje poslovanje sa onim stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom ili učestvuju u pomaganju iranskog nuklearnog programa.
Zabranjuje se ugovaranje poslova američke vlade sa onim stranim kompanijama koje snabdevaju Iran tehnologijom koja može da se koristi za ograničavanje slobode informacija. Iranci umešani u kršenja ljudskih prava neće dobijati američke vize, a njihova sredstva u SAD će biti zamrznuta.
Sankcijama se pruža pravni okvir američkim saveznim državama, lokalnim vlastima i investitorima da svoj portfolio očiste od kompanija uključenih u iranski energetski sektor.
Kongresmeni obe stranke smatraju da će te mere biti neefikasne, ukoliko Obamina administracija, poput ranijih, ne bude kažnjavala prekršioce da bi izbegla konfrontacije sa drugim državama.
Kongresmen Erl Blumenauer, jedan od osmoro koji su glasali protiv, izjavio je da sankcije nemaju uvek željeni efekat. ''Nijedan član Iranske revolucionarne garde neće oostati bez benzina, već obični Iranci'', dodao je on.
Stručnjak za Iran Fabroz Gadar, iz Centra za strateške i međunarodne studije, izjavio je da sankcije neće imati značajne privredne posledice.
Prema njegovim rečima, iranska naftna industrija je već bila pogođena ograničenjima direktnih investiciija, a Teheran je, u očekivanju sankcija, preduzeo mere da redukuje potrošnju i smanji zavisnost od uvoza benzina sa 40 na 30 odsto.