Šta sve može da se desi američkim predsednicima?
Inauguracije američkih lidera nisu uvek proticale glatko - neki su zaboravljali tekst zakletve, dešavalo se da je poneko dolazio na ceremoniju pripit, a za jednog predsednika taj veliki dan imao je tragične posledice.
Pravilo je da predsednik polaganje zakletve završi rečima "Neka mi Bog pomogne!", kao i prvim stihovima himne. Tu frazu uveo je Džordž Vašington, prvi američki predsednik kome pripadaju i dva rekorda: prvi, da je dobio sto odsto glasova birača, drugi, da je posle reizbora za manje od minut izgovorio zakletvu, što je najkraće od svih potonjih predsednika.
Treći predsednik SAD Tomas Džeferson dozvolio je ulazak na inauguraciju svima koji to žele. Ta tradicija je donela nevolje Endruu Džeksonu, sedmom američkom šefu države, koji je ušao u istoriju pod nadimkom "Kralj gomile". Na njegovu inauguraciju došlo je više od 20.000 ljudi, a Džekson je morao da se spasava bekstvom iz gomile, koja je u želji da sretne novog predsednika napravila haos i štetu u Beloj kući od nekoliko hiljada dolara.
Zakletva u avionu
Lindon Džonson, 36. predsednik Amerike, nije položio zakletvu u Vašingtonu, nego u predsedničkom avionu. To se desilo 22. novembra 1953, kada je Džonson morao vanredno da stupi na dužnost zbog ubistva 35. predsednika Džona Kenedija.
Tvrdoglavost koštala života devetog predsednika
U istoriji SAD zabeležen je i slučaj da je tvrdoglavost lidera tokom inauguracije imala tragične posledice. Vilijam Henri Harison, deveti predsednik SAD, kategorički je odbio da odene mantil, šešir i rukavice tokom ceremonije, iako je tog dana, 4. marta 1841. temperatura jedva dostizala osam stepeni. Čak ni kad je sitna kiša prerasla u pljusak Harison nije dozvolio da se raširi kišobran iznad njega i stoički je nastavio da čita tekst govora, na šta je potrošio oko dva sata. Za tri nedelje dobio je upalu pluća i umro 4. aprila 1841.
Pripiti potpredsednik
Godine 1865. Abraham Linkoln, 16. predsednik SAD, predložio je Endrua Džonsona za potpredsednika. Džonson je na ceremoniji trebalo da održi govor, a da bi se izborio sa uzbuđenjem rešio je da trgne nekoliko čašica i na kraju je izašao pred publiku mrtav pijan. Na insistiranje Linkolna, Džonson je morao da napusti ceremoniju.
Ko je pominjao Rusiju
Prvi i zasad jedini predsednik SAD koji je u svom inauguracionom govoru pomenuo Rusiju je Dvajt Ajzenhauer. On je rekao sledeće: "Sada kad je svet tako podeljen i u manje komlikovanim vremenima nastavljamo da poštujemo narod Rusije. Ne bojimo se, nego pozdravljamo njegove uspehe u obrazovanju i industriji. Želimo mu uspeha u težnji ka većoj intelektualnoj slobodi, ka bezbednosti pred vlastitim zakonima i nagradi za svoj težak rad. Čim se to desi, doći će dan kada će naše narode povezati prijateljstvo".
Laso na predsednika
Tokom inauguracione parade 1953. kauboj Monti Montana bacio je laso na predsednika Dvajta Ajzenhauera. To je učinjeno uz saglasnost službi bezbednosti - da bi se ceremoniji dao "kaubojski šik". Prema prvobitnom planu, Ajzenhauer i potpredsednik Nikson trebalo je da dobiju po kaubojski šešir, ali je izbor na kraju pao na laso. Zabeleženo je da je Ajzenhauer ostao miran iako mu je laso bilo oko vrata.
Pročitajte još:
* Tramp za inauguraciju hteo paradu tenkova, Pentagon odbio?
* Tramp postao 45. predsednik SAD: Amerika će ponovo početi da pobeđuje!
Loše pamćenje
Bez obzira na to što se zakletva na engleskom sastoji od svega 35 reči, nekim predsednicima se dešavalo da je zaborave. Tako je 44. američki lider Barak Obama trebalo da izgovori: "Ja, Barak Husein Obama, svečano se kunem da ću savesno izvršavati obaveze predsednika Sjedinjenih Država i u punoj meri se pridržavati, čuvati i braniti Ustav Sjedinjenih Država". Međutim, on je posle reči "kunem se da ću…", neočekivano zaćutao na nekoliko sekundi.
Protesti
Inauguracija 37. predsednika Ričarda Niksona 1969. bila je na svoj način riskantna. Aktivisti pokreta Mob, koji su se zalagali za povlačenje trupa iz Vijetnama, bacali su na predsedničku kolonu hranu, boce i dimne bombe. A 1973. tokom druge inauguracije Niksona na ulice je izašlo oko 100.000 ljudi, protestujući protiv njegovog reizbora.
Protesti protiv Niksona imali su antiratni karakter, dok je Džordž Buš Mlađi izazvao negodovanje Amerikanaca samom činjenicom svog izbora za 43. predsednika SAD - on je dobio manje glasova od svog demokratskog suparnika Alberta Gora. Na desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice protestujući protiv rezultata izbora, a predsedničku kolonu gađali su jajima i teniskim lopticama.
