Rusija nastavlja svemirsku trku
Posle zastoja dugog gotovo čitavu deceniju, Rusija će nastaviti rad na izgradnji Međunarodne svemirske stanice (MSS) lansiranjem novog modula sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu.
Lansiranje je predviđeno za utorak, a MIM-2 (Mini istraživački modul 2), je prvi od tri komponente koje će Rusi u narednim godinama lansirati u svemir i ugraditi u MSS. U godinama koje su bile za “baćuškama“, uglavnom zbog ekonomskih problema, udeo koji je Rusija imala u izgradnji MSS je stalno bio smanjivan, jer Rusi nisu mogli da ispune uslove dogovora sa ostalim zemljama koje učestvuju u izgradnji ove stanice.
Ko gradi MSS i pošto?Čak 16 zemalja širom sveta učestvuje u izgradnji Međunarodne svemirske stanice: Rusija, SAD, Kanada, Japan i Brazil, a kao članice Evropske svemirske agencije Belgija, Velika Britanija, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i Švajcarska. Izgradnja MSS je počela 1998. i trebalo bi da traje do 2011, a procenjuje se da će ceo projekat koštati između 35 i 100 milijardi dolara. |
Iako i MIM-2 i MIM-1 nose u imenu reč “istraživački“, njihova funkcija je višestruka, a svakako najvažnija u narednim godinama biće uloga “hodnika“ za ulazak na Međunarodnu svemirsku stanicu. Naime, oba ova modula treba da omoguće da ruski svemirski brodovi “Sojuz“ i “Progres“ mogu da pristaju na MSS, pri čemu je neophodno da postoje četiri takva “pristaništa“, odnosno da u svakom trenutku na MSS mogu da pristanu četiri svemirska broda.
Razlog za to je što je ove godine broj članova posade MSS uvećan sa tri na šest, a broj godišnjih letova “Sojuza“ do MSS dupliran sa dva na četiri. Najmanje dva “Sojuza“, koji imaju po tri sedišta, moraju u svakom trenutku da budu “usidrena“ na svemirskoj stanici, kako bi poslužili kao čamci za spasavanje u slučaju da stvari na MSS krenu po zlu i astronauti budu morali da napuste stanicu.
Uz to, predviđa se da bi američki spejs šatlovi mogli da budu “penzionisani“ najkasnije za godinu dana, a da će nove letelice “Orion“, koje prevoze ljude do MSS, biti operativne tek polovinom naredne decenije. To, u stvari, znači da će ruski “Sojuz“ do tada biti jedina letelica koja će moći da prevozi ljude do Međunarodne svemirske stanice i da ih vraća nazad.