Svetski mediji u krizi: CNN otkazuje pretplatu na AP

Američka televizijska mreže CNN objavila je danas da više neće koristiti američku agenciju Asošijeted pres (AP) i da otkazuje pretplatu, jer dve strane nisu uspele da se dogovore o uslovima produženja ugovora.

Ugovor između CNN-a i AP-a ističe 30. juna. Do tog datuma će CNN koristiti servise AP-a, uključujući video, foto i druge, navela je ta agencija.

CNN je koristio servise AP-a od osnivanja kablovske mreže 1980. godine.

Uprava CNN je obavestila zaposlene da prestaje korišćenje servisa i materijala AP-a i da se oni ubuduće u svom poslu više oslanjaju na vlastite snage, da budu "kreativniji i snalažljiviji". Takođe je rečeno da će se više investirati u sam CNN.

"Nećemo više koristiti servis i materijale AP-a", naglasio je direktor CNN Worldwide Džim Valton u poruci zaposlenima, ističući da je "reč o važnoj etapi u procesu koji smo otpočeli 2007. s ciljem da budemo vlasnici sadržaja koji se objavljuje na našoj mreži".

Direktor CNN Worldwide je objavio da će CNN ubuduće koristiti servise britanske agencije Rojters i francuskog AFP-a.

Portparol AP-a Pol Kolford je povodom otkazivanja izrazio žaljenje što gledaoci CNN-a neće imati pristup hitnim vestima i izveštajima AP-a iz celog sveta.

AP je, kao i druge velike svetske agencije , poput Rojtersa i AFP-a, zapala u fiansijske teškoće i prošle godine je objavila pad dobiti 65 odsto.

CNN, takođe, beleži pad dobiti, tako da su u prva tri meseca ove godine prihodi manji za 42 odsto u odnosu na isti period 2009.

Agencija AP je osnovana 1846. kao "Zadruga štampe", sa sedištem u Njujorku. Danas servisima snabdeva oko 1.500 dnevnih novina i oko 5.000 radio i TV stanica širom SAD. Oko 1.300 američkih medijskih kuća su stalne članice, a njih oko 4.000 su pridruženi članovi AP-a, navela je ta agencija.

Svetski mediji u krizi

Mediji u svetu, a pogotovo štampana novinska izdanja, teško su pogođeni svetskom finansijskom krizom - gubici se mere desetinama procenata, tiraži postaju sve manji, akcije padaju. Uprave vodećih medija u svetu su suočene sa potrebom reorganizacije i smanjenja broja novinara, okreću se "lokalnim temama", dok stručnjaci upozoravaju da će se to odraziti na kvalitet novinarstva kao profesije.

Problem na koji svetski mediji navode kao jedan od uzroka krize u koju zapadaju su pad zarada od reklama i pad tiraža, za šta posebnio okrivljuju izdanja onlajn na globalnoj mreži i svima dostupnom "Gugl njuzu", indeksu za pretraživanje štampe.

Istu muku muči štampa u Velikoj Britaniji, gde vodeći listovi "San", "Dejli mejl" i "Dejli miror" smanjuju tiraže, dok "Tajms" najavljuje otpuštanja.

"Tajms" i "Sandej tajms" su 2009. dostigli gubitke od 87,7 miliona funti, a samo su dva britanska lista ostvarila porast tiraža: "Indipendent on sandej" za 1,88 odsto i "Dejli star" za 0,05 odsto.

Medijska grupacija "Tomson Rojters" je u prvom tromesečju ove godine zabeležila pad profita od 33 odsto, nemačka medijska grupacija RTL je saopštila da mora da smanji troškove u svim radio i TV stanicama širom Evrope, a španski Telesinko, koji je u vlasništvu italijanskog Mediaseta, imao je lane pad profita od 64 odsto i taj trend se nastavlja zbog smanjene za čak 20 odsto zarade od reklamiranja.

"USA tudej" najavljuje za iduću godinu zatvaranje svog biroa u Vašingtonu, a lane je "za dlaku" izbegnuto gašenje "Boston Globa" pošto je spas stigao kroz dogovor sa najvećim sindikatom o smanjenju troškova.

Prihodi od marketinga su smanjeni i najvećim američkim dnevnicima "Njujork tajmsu" i "Vašington postu", dok su operativni troškovi porasli.

Da je finansiranje novinarstva u doba Interneta težak, ali savladiv zadatak, zaključeno je na više međunarodnih novinarskih okupljanja na kojima su učesnici pažnju poklanjali elektronskim dostignućima i budućnosti koju donose u odnosu mediji-čitaoci i načinima naplaćivanja tih usluga.

Primer koji uliva nadu dolazi od nemačkog "Velt" koji, zahvaljujući izdanju onlajn, beleži porast novih čitalaca, a plaćanje za čitanje onlajn izdanja postalo je već budući biznis "Njuz korporacije" magnata Ruperta Mardoka.

Mardok je najavio da će sve novine koje se nalaze u okviru njegove medijske imperije (najveći su u Velikoj Britaniji "San" i "Tajms", a u SAD "Njujork tajms" i "Volstrit džornal") od onog trenutka kada onlajn korisnicima počnu da naplaćuju čitanje tekstova blokirati svoje vesti iz "Gugl njuza".