Srbija na udaru hrvatskih špijuna
"Bezbednosna situacija u regionu se pogoršava tako da je normalno da se obaveštajne službe interesuju za ono što se dešava", kaže Zoran Dragišić za Sputnjik.
- Strane obaveštajne službe, pogotovo sve iz regiona, pojačale su svoju aktivnost u Srbiji, ali snagu Srbije niko ne sme da potcenjuje - izjavio je premijer Aleksandar Vučić.
Stručnjak za bezbednost Goran Matić, docent Univerziteta "Union“, podseća da je premijer u više navrata u svojim nastupima ukazao na pojačanu aktivnost stranih obaveštajnih službi u Srbiji.
Srbija na udaru ekonomske špijunaže
Pročitajte još:
* "Stranci su rasturili Jugoslaviju, rasturiće i Bosnu!"
* "NATO - Gubitnik koji vrši očajnički pritisak na Srbiju i Srpsku"
- Suštinski problem je što je Srbija vojno neutralna država i onda je interesantna službama i sa Istoka i sa Zapada, uključujući i Kinu, koja opservira Srbiju kao tržište, a to je tzv. ekonomska špijunaža, tako da službe ne prate samo tu vojnu i bezbednosnu komponentu, nego i tržišnu. Srbija je interesantna kao potencijalno tržište, kao neko ko će dobiti sredstva od fondova EU za modernizaciju i izgradnju kritične infrastrukture i svi tu vide šansu da dođu njihove kompanije, plasiraju tehnologije… Mada je politička dimenzija, odnosno na koju će se stranu opredeliti Srbija posle svakih izbora, službama interesantna - kaže Matić za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, u poslednjih 20 i nešto godina postoji konstantno interesovanje stranih službi za Srbiju, koja je interesantna i službama zemalja regiona, posebno hrvatskim.
Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, kaže da je premijer, pre svega, mislio na službe iz regiona, imajući u vidu da se bezbednosna situacija pogoršava i da uz probleme sa izbegličkom krizom i situacija u regionu nije baš najbolja.
- Vidimo da će u BiH biti dosta problema oko obeležavanja Dana Republike Srpske i da se tu čuju neke poruke koje nisu baš miroljubive. Bezbednosna situacija u regionu se pogoršava tako da je normalno da se obaveštajne službe interesuju za ono što se dešava. Naravno, pored službi iz regiona, tu su i službe najznačajnijih država u svetu, koje imaju globalne interese - kaže Dragišić za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, stranim službama su najinteresantnije informacije koje se mogu naći u medijima.
- Kad je Balkan u pitanju, reč je o mogućnostima da dođe do nekih sukoba ili terorističkih napada, pogotovo što se praznici na Balkanu rastežu malo duže nego u drugim delovima Evrope, počevši od Božića po gregorijanskom kalendaru, preko Nove godine do Božića po julijanskom kalendaru, a to su sve datumi koji su interesantni za terorističke napade. Imamo informacije da se vraćaju teroristi iz Sirije i Iraka i to je svakako interesantno za obaveštajne službe - dodao je Dragišić.
Zakon u Srbiji ne brani špijunažu
Kad je reč o zaštiti od delovanja stranih službi, Dragišić kaže da dobar deo njihovog delovanja u Srbiji nije protivzakonit.
- Ono od čega se treba štiti je pokušaj da se otkriju informacije koje su tajne, kao i da se spreči subverzivno delovanje stranih obaveštajnih službi, odnosno njihov pokušaj da utiču na političke i ekonomske tokove. To bi onda bio posao službi bezbednosti, ali ne samo njih, jer celokupna država mora da se brani od takvog delovanja jer ono nije uvek usmereno samo na državne organe, nego i prema ekonomskim subjektima. To kako se štiti od delovanja stranih obaveštajnih službi, kod nas na Fakultetu se studira osam semestara - kaže Dragišić.
Matić objašnjava da naše službe imaju kontraobaveštajnu komponentu i one postupaju u skladu sa zakonima, ali o tome se ne može pričati, jer su te informacije pod embargom dok ne uđu u zonu kriminalnih aktivnosti, odnosno krivičnog dela špijunaže. Mišljenje o tome kako naše službe rade svoj posao, daje Odbor Skupštine Srbije za kontrolu rada službi bezbednosti, dodaje Matić.
- Za sada, Odbor nije imao nekih velikih primedbi, ali, sa druge strane, to su aktivnosti tajnog tipa, tako da se one ne vide golim okom i ne mogu se proceniti kao aktivnosti policije na dokumentovanju konkretnih krivičnih dela. Ovde imamo aktivnosti koje su potajne i koje se uvek i ne vide - kaže Matić i podseća na aferu Fil Kilbi iz Velike Britanije, gde je grupa visokopozicioniranih intelektualaca i aristokrata u samom vrhu državne uprave radila dve ili tri decenije za sovjetske obaveštajne službe, kao i da je u SSSR-u bilo nekoliko afera gde su funkcioneri radili za interese CIA ili drugih zapadnih službi.
