Evo šta povezuje Tita, Staljina, Hitlera i Frojda
Četiri osobe koje su na ovaj ili onaj način obeležile dvadeseti vek, 1913. godine, pre nego što će postati poznati, živeli su u istom gradu, neki svega nekoliko stotina metara udaljeni jedni od drugih.
Taj grad je Beč, središte umiruće Austrougarske monarhije, a u njemu su svoj privremeni dom pronašli Adolf Hitler, Lav Trocki, Josip Broz Tito i Josif Staljin. Njihove sudbine će se u budućnosti itekako isprepletati.
U januaru 1913. godine iz voza se na severni terminal bečke železničke stanice iskrcao čovek kome je u pasošu pisalo Stavros Papadopulos.
"Sedeo sam za stolom kad su se vrata otvorila i ušao je nepoznati čovek. Bio je nizak, mršav, u njegovim očima nisam video ništa što bi odalo da je prijateljski raspoložen", godinama kasnije napisaće čovek koji ga je dočekao, Lav Trocki.
A čovek kojeg je dočekao nije bio nikakav Stavros Papadopulos, već tada malo poznati Josif Visarionovič Džugašvili koga su prijatelji zvali Koba, a koji će svetskoj javnosti postati poznat kao Staljin.
Staljin i Trocki su samo dvojica od ljudi koji su u to doba živeli u Beču, a čije će se sudbine isprepletati tokom 20. veka i uticati na živote miliona ljudi, pisao je o ovoj istorijskoj zanimljivosti BBC u jednom starijem članku.
Beč je bio središte velikog Carstva na umoru
Dok su Staljin i Trocki bili mladi komunisti i begunci, Sigmund Frojd bio je već dobro poznat naučnik. U isto vreme, u Dajmlerovoj fabrici automobila nedaleko Beča radio je mladi Josip Broz, koji će svetskoj javnosti postati poznat kao Tito.
#Tito #Hitler #Stalin #Frojd #Trotsky pic.twitter.com/1jwQbneD2j — Marketar (@Marketar_me) November 10, 2016
Na drugom kraju grada, o studijama umetnosti maštao je mladi Adolf Hitler. Iako će Hitler kao vođa zločinačke nacističke Nemačke insistirati na rasnoj čistoći, zanimljivo je videti Beč te 1913. godine. To je, naime, bio grad koji je bio središte izrazito multikulturalne Austrougarske, zemlje koja se sastojala od čak 15 nacija i 50 miliona stanovnika. Beč kao središte, bio je mešavina svega i svačega, razni narodi iz svih krajeva monarhije, kao i stranci, tu su se sastajali.
"Manje od polovine od ukupno dva miliona ljudi koliko je Beč tada imao bili su rođeni u gradu, a čak četvrtina stanovnika je dolazila iz današnje Češke pa je češki jezik bio, uz nemački, svakodnevica na ulici", napisala je Dardis MekName, urednica jednog austrijskog mesečnika na engleskom jeziku.
Kafane su bile mesta gde se raspravljalo
Kultura ispijanja kafe bila je, baš kao i danas, jedna od glavnih odrednica života tadašnjih građana Beča. Ali, tada nije bilo mobilnih, interneta i tehnologije, a kafane su upravo služile da bi se debatovalo, razgovaralo, raspravljalo, dogovaralo i, na kraju krajeva, družilo.
Naravno, političke teme bile su itekako zastupljene, a iako višemilionski grad u to doba, bila je to dovoljno mala zajednica u kojoj je svako znao svakoga. Kao središte svega i svačega, Beč je bio dobro mesto za disidente iz drugih zemalja.
"Nije postojala jaka središnja država, to je sve bilo pomalo nespretno. Ako ste želeli da nađete mesto da se sakrijete u Evropi, a gde možete da upoznati puno zanimljivih ljudi, Beč je bio jako dobro mesto", napisao je Čarls Emerson, autor knjige 1913. U traganju za svetom pre Velikog rata.
Frojd se tako često mogao videti u Kafeu Landman, dok su Trocki i Hitler znali da zađu u Kafe Central. Ko zna, možda su se u nekoj raspravi podstaknutoj alkoholom u nekoj od kafana suprotstavili Hitler, Trocki, Staljin i Tito, ali to verovatno nikada nećemo saznati.
Carstvo se raspalo 1918. godine, a u decenijama koje slede ova četvorica političara zauvek će promeniti svetsku istoriju.
