Van der Belen po želji EU
Na nedeljnim predsedničkim izborima u Austriji pobedio je strah od sankcija, koje su i dalje u sećanju mnogim Austrijancima. Njima su 2000. godine članice EU uvele kaznene mere zbog ulaska u vladu desničara Jerga Hajdera, a to su sada izborom Aleksandera van der Belena očigledno želeli da izbegnu.
I pored velikog nezadovoljstva aktuelnom politikom u zemlji, birači su odabrali tradicionalno vođenje države, a ne kandidata Slobodarske partije (FPO) Norberta Hofera koji je najavljivao, za razliku od Van der Belena, da će se više mešati u politiku koju vodi zemlja, pa čak do toga da bi bio spreman da raspusti vladu.
Levo ili desno?
Tokom predizborne kampanje koja je potrajala 11 meseci, napravljena je prava referendumska atmosfera, između dva potpuno različita kursa - levice i desnice. Međunarodna zajednica, posebno Brisel, plašili su se pobede kandidata Hofera, jer bi ona mogla podstaći jačanje desničarskih i evroskeptičnih snaga širom Unije, posebno posle pobede Donalda Trampa na američkim izborima.
Iz braka Estonke i Rusa
Van der Belen je rođen pre 72 godine u Beču, kao dete Estonke i Rusa. Očevi preci su se preselili iz Holandije u Rusiju krajem 17. veka i od 18. veka su živeli u Pskovskoj guberniji, gde je rođen i njegov otac koji je posle Oktobarske revolucije emigrirao najpre u Estoniju. Tamo je upoznao svoju suprugu, pa su se oboje 1940. godine preselili u Austriju.
Cela kampanja nekadašnjeg lidera Zelenih Van der Belena, koji je podržan vladajućim partijama, pre svega od Socijaldemokratske partije (SPO), bila je usmerena na podsticanje straha u Austriji da se Hofer zalaže za istupanje iz EU, ali i da je taj kandidat privržen nacističkoj ideologiji.
Hofer je neprestano tvrdio da ne želi, niti on, a ni stranka čiji je član, da Austrija izađe iz EU, već da se zalaže za reformu Unije koja ne bi išla u pravcu veće centralizacije, već većih ovlašćenja za države članice.
Smena na vrhu
U svakom slučaju ishod ovih izbora je istorijski, jer prvi put predsednik neće biti iz redova SPO ili Narodne partije (OVP).
Van der Belen, će zasigurno nastaviti politiku prethodnika Hajnca Fišera, pa će se više okrenuti ka Briselu, a ne ka istoku, kao što je želeo Hofer.
Podrška Zapadnom Balkanu
Inače, Van der Belen ima pozitivan stav prema širenju EU na zapadni Balkan i smatra da bi zvanični Beč trebalo da pomogne zemljama tog regiona u procesu približavanja Uniji. Uoči izbora, on je ukazao da niko nema kao Austrija tako tesne ekonomske i istorijske odnose sa zapadnim Balkanom.
"Naravno da je preduslov za uspešno približavanje EU postepena primena evropskog zakonodavstva. Pregovori se već odavno vode" objasnio je Van der Belen, ocenjujući da bi Austrija trebalo da podrži i dobro pripremi pristupanje Uniji država zapadnog Balkana.
Hvala glasačima srpskog porekla!
Poslanik FPO u bečkom parlamentu, Nemanja Damnjanović, izrazio je zadovoljstvo brojem glasova koje je dobio Hofer. "Hofer je dobio 47 odsto glasova Austrijanaca. Malo je falilo da Hofer postane predsednik Austrije. Tih 47 odsto u borbi jedan protiv svih znači puno. To je najveći uspeh u istoriji FPO", podvukao je Damnjanović za "Vesti" i dodao da je borba bila teška. On je zahvalio Hoferu na izuzetnom zalaganju u kampanji.
"Izbori su završeni, sutra je novi dan, i krećemo u nove izbore i nove pobede", poručio je Damnjanović i pritom izrazio zadovoljstvo odzivom Austrijanaca srpskog porekla na predsedničkim izborima.
"Iznenađen sam pozitivno velikim brojem poruka preko socijalnih mreža i SMS-a, koje su pokazale da je veliki broj Austrijanaca srpskog porekla izašao na izbore i glasao za Hofera", kazao je Damnjanović i zahvalio im na ukazanom poverenju.
