Američki milijarderi poklanjaju svoje bogatstvo
Dva najbogatija Amerikanca Bil Gejts i Voren Bafet pozvala su svoje kolege milijardere da društvu vrate dobar deo onoga što im je omogućilo da steknu, da dok su živi, ili posle odlaska sa ovog sveta, u dobrotvorne svrhe poklone bar polovinu svog bogatstva.
Ovo je na videlo izašlo u "priči sa naslovne strane” magazina "Forčn” koja objašnjava nastanak ove ideje, koja se pretvara u kampanju. Počelo je serijom intimnih večera (prva je održana u maju prošle godine), na kojima su Gejts, Bafet, Dejvid Rokfeler (95-godišnji unuk Džona Rokfelera, osnivača dinastije čije ime je i danas metafora za veliko bogatstvo), Džordž Soroš, Ted Tarner, Opra Vinfri i još neki razmenjivali ideje o tome kako da unaprede stanje filantropije u Americi, koja nije u krizi, ali jeste u izvesnoj stagnaciji.
Reč je o nečemu što je tradicija među američkim tajkunima (reč "tajkun” ovde ima značenje "bogat industrijalac”, odnosno moćan čovek u nekom biznisu ili industriji), koju su ustanovile porodice Rokfeler i Karnegi (čiji prvi milioni nisu bili baš "čisti”).
Kao moto filantropije uzimaju se baš reči Endrua Karnegija: "Čovek koji umre bogat, umre osramoćen”. (Karnegi – 1835–1919 bio je jedan od najbogatijih ljudi svih vremena: posedovao je oko 300 milijardi u današnjim dolarima.)
Gejts i Bafet, koji su na drugom i trećem mestu "Forbsove” liste najbogatijih ljudi sveta, smatraju da bi 600 milijardi dolara, što je polovina onog što poseduje 400 najbogatijih Amerikanaca, evidentiranih na pomenutom spisku poznatog magazina, rešilo neke važne socijalne probleme, i to ne samo Amerike.
Žele, takođe, da takvo ponašanje "postane standard koji će se pretvoriti u normu”. Od kolega po bogatstvu zato očekuju da potpišu "zavet davanja”, koji nije pravno obavezujući, ali moralno jeste - i da to objave.
Voren Bafet (79), čije se bogatstvo procenjuje na 47 milijardi, još 2006. je objavio da će čak 99 odsto svoje imovine, uglavnom u akcijama njegove kompanije, podeliti među pet dobrotvornih organizacija, a najviše baš onoj Bila Gejtsa i njegove supruge.
"Biti suviše bogat je teret, jer na kraju ono što imate ima vas”, objasnio je svojevremeno svoju filozofiju.
Hladnije analize koje su se ovim povodom već pojavile sugerišu da će cilj od 600 milijardi biti teško dostići. Prošle godine, u dobrotvorne svrhe, kao donacije koje davaocima umanjuju poreske obaveze, ovde je dato ukupno 303,75 milijardi dolara, što je manje u odnosu na 315 milijardi iz 2008, koja je opet u ovom pogledu bila neuspešnija od 2007.
Među prvima koji su prigrlili Gejtsovu i Bafetovu ideju je i medijski tajkun Majkl Blumberg, gradonačelnik Njujorka, koji je prošle godine u dobrotvorne svrhe dao 254 miliona, rasporedivši ih na 1.400 neprofitnih organizacija.
U "Forbsovoj” anketi među nekim američkim tajkunima (ne baš poznatim u svetu) reakcije su bile šarolike. "Još sam suviše mlad da bih počeo da poklanjam, želim da pričekam”, izjavio je Džon Katsimatidis, koji je svoje milijarde stekao u poslovima sa naftom, nekretninama i supermarketima.
"Svi mi imamo moralnu obavezu da nešto vratimo”, kaže pak njegov kolega Leon Kuoperman. Mark Kurban, prvi čovek kompanije "Broadkast kom”, smatra pak da "svako mora da odluči šta je najbolje za njega”. A najvedriji u tom pogledu bio je čuveni preduzimač Donald Tramp: "Uživao sam dok sam pravio pare i na kraju ću morati da dosta i dam”.
Sve u svemu, ostaje da se vidi u kolikoj meri će, kako je to formulisao "Forbs”, "rivalstvo u veličini jahti prerasti u rivalstvo u milosrdnim poduhvatima”.
