Planeti preti katastrofalna suša koja menja tok istorije
"Sredozemlje očekuju do sada neviđene promene koje su posledica klimatskih promena", rečeno je na trodnevnom skupu mediteranskih novinara i klimatskih stručnjaka koji je počeo u petak u marokanskom gradu Marakešu, u isto vreme kada i UN-ova konferencija o klimatskim promenama COP22.
- Današnjim odnosom prema prirodi utičemo na klimu u narednih trideset godina, a Mediteran je jedno od područja na kome se očekuju najveće posledice, pa je potrebno omogućiti svim ljudima da znaju da sezaštite, ali i izvršiti pritisak na donosioce odluka da ozbiljno shvate upozorenja - rekao je u ime organizatora skupa, direktor IUCN-a za Sredozemlje Antonio Troja.
Nova klima" znači pomeranje toplih područja prema severnom polu i trajnu nestabilnost klimatskih prilika koje smanjuju mogućnost predviđanja. Ovo je 2015. uzrokovalo sušu u zapadnom delu SAD, a u istočnom poplave, dok su iste godine marokanske delove pustinje zahvatile poplave, kazao je Karouk.
- Povećanje temperature od dva stepena izazvaće u nekim delovima sveta smanjenje i do 30 odsto raspoložive količine vode, a pored količine smanjuje se njen kvalitet i povećavaju zahtevi za vodom - rekao je direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja Džoel Gio.
Klimatske promene koje menjaju svet
Dodao je da se istočni delovi Mediterana, koji su poprište aktualnih ratova, suočavaju s najvećom sušom u poslednjih 900 godina. Suše su menjale tok istorije. Pre 3.200 godina vladala 300-godišnja suša, što se poklapa i s pojavom piratskog naroda poznatog pod imenom Morski ljudi.
Direktor Instituta za zaštitu vlažnih područja Mediterana Žon Žalbert najavio je da se u Sredozemlju očekuje dosad neviđen pritisak na prirodne resurse.
Od deset zemalja s najvećim ekološkim uticajem na vodu, pet ih je na Mediteranu: Portugal, Španija, Italija, Grčka i Kipar, a 82 odsto potrošnje vode južnomediteranskih zemalja odlazi na poljoprivredu, kazao je Žalbert.
O vrednosti vlažnih staništa, poput močvara i delta govori podatak po kome zauzimaju svega šest odsto svetske vodene površine, a daju otprilike jednu četvrtinu, odnosno 24 odsto primarne produkcije svih ekosistema, kazao je Žalbert, napomenuvši da su to ujedno i najugroženija staništa.
Pojedinim vrstama preti istrebljenje
Tokom 20. veka uništena je polovina površine vlažnih staništa, a među danas postojećim vlažnim staništima 30 odsto je veštačkih, rekao je Žalber i zaključio da klimatske promene prete istrebljenju brojnih vrsta u sredozemnim vlažnim staništima, najviše u Španiji, Izraelu i Dalmaciji u Hrvatskoj.
Profesor ekonomije iz Venecije Roberto Roson radio je makroekonomske procene uticaja klimatskih promena na ekonomije pojedinih zemalja i rekao da bi porast temperature od tri stepena umanjio šest odsto poljoprivrede u Izraelu i Turskoj i šest i po odsto turizma na Malti.
