Posle pobede Trampa, Evropi preti "scenario iz horora"?
Iako se u maju pobeda Donalda Tampa na američkim predsedničkim izborima činila gotovo nemogućom, jedan visoki evropski zvaničnik upozorio je na Tviteru pre samita G7 u Tokiju na "scenario iz horora".
Zamislite, napisao je Martin Selmair, šef kabineta predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, da umesto Baraka Obame, Fransoa Olanda, Dejvida Kamerona i Matea Rencija na samit G7 naredne godine dođu Donald Tramp, Marin le Pen, Boris Džonson i Bepe Grilo, prenosi "Jutarnji list".
Samo mesec dana kasnije Britanija je šokirala svet glasanjem za izlazak iz Evropske unije. Kameron je poneo ostavku na mesto premijera, a Džonson, bivši londonski gradonačelnik je posao ministar spoljnih poslova Velike Britanje.
Sada, kada je Tramp pobedio na izborima svoju demokratsku protivkandidatkinju Hilari Klinton, populistički cunami, koji se pre nekoliko meseci činio bizarnim postaje stvarnost, a posledice za evropsko političko okruženje mogle bi biti ogromne.
Vruća 2017. u EU
Pročitajte još:
* Evropa u panici: Vanredni sastanak šefova EU zbog pobede Trampa
* Melanija Tramp proslavila pobedu u kreaciji srpske dizajnerke
Godine 2017. birači u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, a moguće i u Italiji i Britaniji, izaći će na izbore posle trijumfa Trampa i Bregzita kao i "toksične politike" koja je vodila te kampanje.
Evropske populističke stranke, koje su pozdravile Trampovu pobedu u sredu, sigurno neće zaboraviti lekcije izvučene iz toga.
- Danas Sjedinjene Države, sutra Francuska - napisao je na Tviteru osnivač francuskog Nacionalnog fronta Žan Mari le Pen, otac predsednice te partije Marin le Pen.
Danijela Švarcer, direktorka istraživanja u Nemačkom veću za spoljne odnose (DGAP), rekla je da Trampova agresivna taktika predstavlja model za populističke evropske stranke u predstojećim kampanjama.
- Razbijeni tabui, razmere političkih sukoba, Trampova agresija koju smo videli, to može da proširi delokrug onoga što postaje zamislivo u našoj vlastitoj kulturi - rekla je Švarcer.
'Ajmo, austrijski i ostali desničari
Početkom idućeg meseca Austrijanci će ponoviti drugi krug predsedničkih izbora na kojima bi pobedu mogao da odnese Norbert Hofer iz Slobodarske stranke, čime bi postao prvi krajnje desni čelnik države u Zapadnoj Evropi od Drugog svetskog rata.
Istog bi dana referendum o ustavnoj reformi, kojim premijer Renzi rizikuje svoju budućnost, mogao da naruši politički red u Italiji i da pogura Grilov levičarski populistički pokret Pet zvezda bliže osvajanju vlasti.
Desničarski nacionalisti već vode vlade u Poljskoj i Mađarskoj. U Zapadnoj Evropi za sada se čini dalekom mogućnost da neko poput Trampa preuzme vlast.
Marin le Pen najpopularnija u Francuskoj
U Francuskoj, koja ima predsednički ustav, mali su izgledi da Marin le Pen pobedi na proleće na predsedničkim izborima, na kojima je favorit Alen Žipe. Ali...
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će Le Pen osvojiti više glasova od bilo kog drugog političara u prvom krugu izbora. Čak ako i izgubi u drugom krugu, na šta ankete ukazuju, njen nastup verovatno će se smatrati prekretnicom za krajnju desnicu kontinentalne Evrope.
Istovremeno, to bi Le Penovoj moglo da da snažnu platformu za borbu protiv reformi koje obećavaju Žipe i njegovi konzervativni protivkandidati za predsednika.
Angeli odzvonilo?
U Nemačkoj, gde će izbori biti održani iduće jeseni, protivimigrantska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) postala je snaga na nacionalnom nivou samo tri godine pošto je osnovana, a kancelarka Angela Merkel kažnjena je na nizu regionalnih izbora zbog svoje politike prema migrantima.
Merkel bi mogla da objavi, najranije do idućeg meseca, da planira čevrti mandat, i ako se kandiduje mogla bi, prema trenutnim anketama, i da pobedi.
Međutim, ostala je bez podrške sestrinske konzervativne stranke, bavarskog CSU-a. Njena jedina opcija za zadržavanje vlasti mogla bi da bude u partnerstvu s tradicionalnim protivnikom - socijaldemokratima - što je kombinacija koja se nekad smatrala nemogućom, ali je sada postala norma.
- Velika stabilnost nemačkog političkog ustava u posleratnom razdoblju bila je izgrađena na njegove dve umerene stranke - kazala je Švarcer. - Ali, ako se sadašnji trend nastavi, čak i velike koalicije možda više neće imati dovoljnu podršku da bi vladale.
