Ko je, u stvari, Donald Tramp?
Pobednik američkih predsedničkih izbora Donald Tramp je u svojoj kampanji igrao na kartu novog, predstavljajući se biračima kao neko ko ne potiče iz vašingtonskog političkog miljea i govori ono što misli. Neizvesno je, međutim, do koje mere će njegova pobeda zaista promeniti način upravljanja i politiku najveće svetske sile. Izvesno je da je svojim bučnim nastupom i neodmerenim izjavama uz vešto korišćenje medija tokom 17-mesečne kampanje uspeo da koristi polarizovanost Amerikanaca i njihov bes potiv vašingtonskog establišmenta.
Pristalice ga hvale za otvorenost i to "što kaže ono što svi misle", a protivnici ga kritikuju kao loše obaveštenog mizogena bez manira, rasistu, hipokritu, demagoga i seksualnog nasilnika, prenosi Rojters.
Šokirao je mnoge
Tramp je da bi mogao i da ne prihvati izborne rezultete ako izgubi, odbacujući time američku tradiciju mirne tranzicije vlasti.
Činjenica je da mu je bilo dovoljno nešto manje od 10 meseci da porazi ostalih 16 kandidata i postane prvi kandidat Republikanske stranke bez iskustva u vladi, od Dvajta Ajzenhauera pedesetih godina prošlog veka.
Potom se okrenuo borbi protiv Klintonove, a njegovu kampanju otada prati niz kontroverzi, od optužbi da je uznemiravao žene, do tvrdnji da su Klintonova i mediji namestili izbore protiv njega, podseća Rojters.
Tokom čitave kampanje, a naročito u govoru na republikanskoj konvenciji u julu Tramp je govorio kako su Kina, Meksko, Rusija i takozvana Islamska država bacile Ameriku na kolena, ocenjujući da je američki san mrtav zbog zlih poslovnih interesa i korumpiranih političara, a jedino on može da je oživi.
Obećao je da će ponovo učiniti Ameriku velikom
Kao glavni izazov spoljne politike, koja je inače njegova najslabija tačka, označio je odnos sa Kinom.
Za početak je potrebno, kako je govorio, Kinu proglasiti valutnim manipulatorom i dovesti je za pregovarački sto, kao i stvoriti milione radnih mesta u Americi putem uvođenja visokih taksi na uvoz robe iz Kine a smanjiti korporativne taksi za domaće kompanije.
Pored odnosa sa Kinom, Tramp planira i zaokret kad je u pitanju odnos prema Rusiji i Iranu u Siriji, kao i ograničavanje nepotrebnih ratnih avantura i oružanih intervencija.
Govorio je prvo da će zabraniti muslimanima ulazak u SAD, a zatim i da će izgraditi zid na južnoj američkoj granici kako imigranti bez dokumenata ne bi mogli da uđu i još je napominjao da će naterati Meksiko da ga finansira.
Promovisao je sebe kao oličenje uspeha, čoveka koji je izlazio sa lepoticama i oženio ih tri, imao sopstveni televizijski rijaliti šou, gradio solitere koji nose njegovo ime, kao čoveka koji je u svemu najveći i najuspešniji bez obzira što ga protivnici napadaju za utaju poreza i bankrotstva.
Obećavao je da će vratiti poslove u SAD ali je proizvodio odeću i šešire za kampanju u drugim zemljama.
Osuđuje koruptivnu moć novca u politici ali se hvali kako je sam kupio uticaj.
Obećava da će poslati ilegalne imigrante kući ali na njegovim građevinskim projektima rade radnici bez dokumenata, navodi Rojters.
Heroj najtvrdokornijih konzervativaca
Kada je reč o ljudskim pravima, najveću pažnju posvećuje poštovanju Drugog amandmana američkog Ustava koji propisuje da svaki građanin ima pravo da poseduje i nosi vatreno oružje.
Protiv je gej brakova i zalaže se za očuvanje tradicionalne američke porodice.
Pročitajte još:
* Evropska unija: Biće nam teško sa Trampom
* Svi svetski lideri se oglasili, samo i Vučić i Toma spavaju
Rođen je 14. jula 1946. u njujorškoj četvrti Kvins kao četvrto od petoro dece Fredija Trampa, koji će postati jedan od najvećih njujorških građevinskih preduzetnika i vlasnika nekretnina.
Od oca je naučio vrednosti samopromocije i nasledio beskrupuloznu ambiciju.
Po sopstvenom priznanju, nije bio lako dete i u osmom razredu roditelji su ga poslali na Vojnu akademiju u Njujork, u nadi da će ga tamo naučiti disciplini.
Nije nikada služio u oružanim snagama, jer je prilikom pregleda za regrutaciju za rat u Vijetnamu proglašen nesposobnim za vojsku.
Sa zajmom od milion dolara od svog oca, Tramp je na kraju počeo da posluje na Menhetnu, gde je bio redovni posetilac ekskluzivnih klubova i stekao reputaciju ženskaroša.
Ubrzo je postigao uspeh u nizu građevinskih poduhvata, a 1983.godine je otvorio Trampovu kulu od 58 spratova, gde se nalazi i njegov stan, a i poslovno sedište firme.
Nije uvek bio dobar gazda
Njegov Tramp univerzitet, Tramp hipotekarni zajmovi, Tramp aviolinija, i Tramp votka, nisu imali uspeha, ali pravi poraz je doživeo sa četiri kazina u Atlantik sitiju, kada je prema Timoti O'Brajenu, autoru knjige o njemu, morao da traži zajam od porodice da mu firma ne bi propala.
Koliko je uspešan bio u brendiranju svog porodičnog imena govori i činjenica da preko 250 hotela, poslovnih zgrada, golf terena i drugih firmi nosi ime Tramp, a danas mu se bogatstvo procenjuje na oko četiri milijardi američkih dolara.
