Kako je jedna balkanska zemlja postala narko prestonica Evrope, jača od Koza nostre
Oko 75 odsto svetskog tržišta narkoticima nalazi se u rukama albanske mafije. Procena je da albanski dileri mesečno prokrijumčare četiri do šest tona heroina, čija je vrednost na godišnjem nivou dve milijarde dolara.
Samo dan pošto je albanski predsednik Bujar Nišani najavio da će zbog dramatičnog porasta ilegalnih aktivnosti vezanih za proizvodnju marihuane morati da sazove Savet za nacionalnu bezbednost, albanski specijalci su u raciji u okolini mesta Rešen u Albaniji zaplenili tri tone droge i uhapsili 15 osoba.
Ovoj akciji prethodila je serija hapšenja a policija je u njima na nekoliko mesta u Albaniji zaplenila više tona marihuane spremne za "izvoz" u zapadnu Evropu.
Albanski kanal Njuz 24 objavio je, istražujući ilegalnu proizvodnju droge u Albaniji, da u ovoj državi postoje dva tajna aerodroma, sa kojih se marihuana prevozi do Italije.
Inače, jedan od pilota "pajpera" koji prevoze drogu je prošlog meseca uhapšen u Albaniji.
Italijanski mediji poslednjih meseci Albaniju zovu i "Kanabistan" , zbog činjenice da se kanabis gaji na stotinama hektara, kao i da je policija, suštinski, nemoćna da taj fenomen suzbije.
Hijerarhija je neprikosnovena
Albanski narko - kartel je jedan od najpoznatijih u svetu, a procene svetskih stručnjaka koji se bave narkoticima ukazuju na činjenicu da čak 75 aktivnosti vezanih za ovu materiju vode upravo - Albanci.
Inače, malo je poznato da je najpoznatiji likvidator Koza nostre i čovek zaslužan za razbijanje italijanskih familija, Sami Gravano - Bik, poreklom bio Albanac.
Današnji vladari narko-kartela u Americi smatraju ga utemeljivačem albanske mafije u ovoj državi. Albanska narko-mafija je toliko jaka da je potisnula sa prvog mesto Kolumbijce koji su do pre četiri-pet godina bili neprikosnoveni u svetu po ilegalnoj trgovini drogom.
Baza svetskog kriminala
Pritom, albanska narko - mafija nije organizovana piramidalno, to jest, nema jednog glavnog, što je mahom slučaj sa ostalim mafijama, već su podeljeni u klanove (fisovi) koji međusobno sarađuju.
Poseban jezik, pravila i izrazito jaka porodična tradicija kao i poštovanje hijerarhija su ono na čemu se temelji snaga albanske mafije, zaključeno je u jednom od ranijih izveštaja Stejt departmenta, koji se bave ovom materijom.
Stejt department je, podsetimo, pre nekoliko godina Albaniju označio kao zemlju - bazu svetskog kriminala. "Albanija je tranzitna država za šverc droge, oružja, ilegalnih imigranata i falsifikovane robe", napisano je u izveštaju američkog Stejt departmenta o Strategiji kontrole međunarodne trgovine narkoticima.
Albanska mafija odavno ne deluje samo na jugu Srbije, Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj, Kosovu, već se njen uticaj raširio, i to poodavno, i na zemlje srednje Evrope, a seže do istočne obale SAD-a i Kanade.
Četiri najjača klana Albanije
U izveštajima srpske policije odavno se nalaze svedočanstva o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu, koje govore o trgovini narkoticima kao porodičnom biznisu. Stroga disciplina unutar porodice, lojalnost, ali i sistem kažnjavanja za svako odstupanje od interno uspostavljenih pravila, drže klanove na okupu.
Operativni podaci svetskih organizacija za sada poznaju četiri najjača mafijaška klana iz Albanije, kojima rukovode porodice Kula, Abazi, Borici i Brokaj.
Pod njihovom komandom nalazi se gotovo 20 kosovskih "familija" koja zajedno kontrolišu, ne samo tržište narkoticima već i šverc droge, oružja, cigareta, kradenih vozila, prostituciju, reketiranje, pranja novca, ucene…
Ipak, ime od koga svi zaziru i koje se smatra jednim od najopasnijih mafijaški klanova u Albaniji jeste porodica Kula. Oni kontrolišu trgovinu drogom iz Turske.
Familija Abazi osim droge švercuje i oružje, a njihovi poslovi su uglavnom okrenuti ka Italiji.
Klan Borici za porodični biznis izabrao je prostituciju i to im je glavni put za rasturanje droge.
Grupa Brokaj je specifična, jer nju uglavnom čine bivši pripadnici albanske tajne službe - čiji su glavni primat veze koje imaju u svetu, pre svega u bezbednosnim službama, carinama, pa i u političkim krugovima država sveta.
Procena je da albanski dileri mesečno prokrijumčare četiri do šest tona heroina, čija je vrednost na godišnjem nivou dve milijarde dolara.
Najuticajniji na Kosovu
Na Kosovu su poslovi podeljeni po regionima. Ta pravila se strogo poštuju, a najpoznatiji klanovi su Keljmendi, Luka i Selimi.
Najprometniji je deo u regionu Peći pa su tako svi poslovi i koncentrisani uglavnom u ovom delu Kosova. Ovde, pored pomenutih, sarađuje bratski još familija, među kojima su i klan Eljšani, Haljiti. Svi njihovi poslovi su uglavnom usmereni ka Crnoj Gori.
Porodica Kitaj kontroliše oblast između Kline i Istoka. Vezuju se za šverc kradenih vozila i prodaju oružja. Najozloglašeniji klan je klan Suma, koji deluje na području Kačanika. Bave se reketiranjem i ucenama, švercom oružja i droge iz Makedonije na Kosovo i dalje. Osim ovih, na Kosovu operišu i manje poznati klanovi Sulja, Aguši, Geci, Babaljija, zaduženi za Prištinu Mitrovicu i Đakovicu.
Tri interesne zone
Treba reći da je teritorija Kosova, kada se priča o organizovanom kriminalu, podeljena na tri interesne zone: Drenica, Dukađini i Lab.
Oblast Drenice kroz Prizren, Klinu i Istok povezuje Crnu Goru s Makedonijom, a kontroliše je drenička grupa koja profitira na trgovini oružjem, kradenim vozilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Ova grupa povezana je s braćom iz Albanije, crnogorskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.
Na teritoriji opština Peć, Dečani i Đakovica, u oblasti Dukađin, deluje metohijska grupa usmerena na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima i na reketiranje. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast i u Crnu Goru, korišćenjem pravca Peć-Kula-Rožaje. Metohijska grupa kontroliše i područje Laba, preko kojeg se krijumčari droga.
Čak i da neki od pripadnika porodice bude uhapšen, klan se ne raspada, jer je organizovan u više nivoa. Ipak, svi putevi i poslovi se završavaju na severu Albanije.
Od droge do trgovine ljudima
Više od polovine heroina koji distribuira albanska mafije stiže na tržište Amerike. Albanski narko-kartel Kamila je jedan od pet najjačih mafijaških grupa na svetu. Osim droge, glavna delatnost ove grupe je trgovina ljudima. U jednom od ranije objavljenih istraživanje međunarodne organizacije "Transparensi internešenel", kao centri za trgovinu ljudima u Albaniji su označene rute Vlora, Tirana, Fier, Skadar, pogranična mesta prema Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj.
Njihova procena je da je albanska mafija samo tokom 1999. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila pedeset miliona dolara. Albanska mafijaška narko-mreža raširena je u Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, kao i u skandinavskim zemljama…
Recimo, u Italiji Albanci su za kratko vreme potisli turske trgovce drogom i postali partneri sicilijanskoj, napuljskoj i kalabrijskoj mafiji. Kriminalnu aktivnost u Švajcarskoj Albanci su, prema podacima tamošnjih bezbednosnih službi, iskoristili za ilegalnu kupovinu "kalašnjikova" i "uzija", finansiranje OVK itd. Sedište crne berze oružja, inače bilo je u Bernu i Bazelu.
