"Hladni rat? Ne... NATO je samo poslao poruku Moskvi"
Uveravanje Vladimira Putina da Rusija ne planira da napadne druge zemlje neće promeniti mišljenje čelnih ljudi NATO u Briselu.
Naime, kako piše BBC, lideri Alijanse će u svakom slučaju uvek u prvi plan stavljati, aneksiju Krima i rusku pomoć pobunjenicima na istoku Ukrajine, kako bi na taj način opravdali svoju bojazan od ruske agresije i time izvršili dodatni pritisak na Moskvu.
S druge strane, Putin je na sve to odgovorio rečima da se uloga Rusije preuveličava, kako bi zapadne zemlje mogle da nađu opravdanje za povećano trošenje novca na oružane snage i sredstva koja one koriste.
Pročitajte još:
* NATO u strahu: Ovaj rat gubimo od Rusije!
* Putin hoće deo Finske, ali i Ukrajine, Belorusije...
- Postoji veliki nivo preuveličavanja u nekim delovima zapadnih medija. Tranzit male mornaričke jedinice, na čelu sa usamljenim, ali i veoma starim nosačem aviona Admiral Kuznjecov kroz Lamanš je uputio britanske medije u spin. Sve je došlo do toga da se konstatuje da se istorija vraća u loše godine Hladnog rata - piše BBC.
Jednostavna stvar je, konstatuje Džonatan Markus, ekspert za međunarodne odnose, da je svet veoma daleko od hladnoratovske situacije.
- Rusija sa svojom klimavom ekonomijom ne liči na Sovjetski savez, koji je pokušao da uspostavi drugačiji svetski poredak u odnosu na kapitalistički Zapad. Rusija je na mnogo načina slaba država, njeno vođstvo ima osećaj za okruženje, što Zapad nema i to navodi Putina na pristup sa velikom količinom samopouzdanja. To čini NATO saveznike, poput tri baltičke države, uz Poljsku, veoma zabrinutima. Zabrinute su i Rumunija i Bugarska, jer izlaze na Crno more. To je razlog zašto je NATO odlučio da omogući vidljivu i simboličnu podršku, odnosno jačanje snaga na svojim jugoistočnim granicama - dodaje Markus.
Prema njegovim rečima, NATO mora da zatvori krug, uprkos Putinovim bodljama, ne postoji veliki entuzijazam za konvencionalnom trkom u naoružanju.
- Ekonomije evropskih saveznika generalno nisu u dobrom stanju. Evropa je opterećena migrantskom krizom i dramom oko Bregzita. Problemi u Briselu su bili znak da NATO pošalje poruku Moskvi. Svrha toga je da se pokaže da nije sav teret na SAD, već da su i druge NATO države uključene - ističe Markus.
Dodaje i da NATO preduzima male vojne korake kako bi dokazao Moskvi da je i dalje "u poslu" i da uprkos problemima u Evropi može da donese brze odluke i da rasporedi snage u skladu sa tim.
- Naravno, političko i vojno pozorište je u srži svega. Da li su ruski tenkovi spremni da krenu zapadnom rutom, kao što su bili za vreme Hladnog rata? Verovatno ne, ali je Rusija spremna da iskoristi svoje snage u Evropi i to je sigurno. Zemlje poput Gruzije i Ukrajine više mogu da se plaše Moskve nego Alijanse, ali je ona uzdrmana, pošto nije sigurno koliko su čvrste garancije da su sve zemlje članice zaista saveznici i u dobru i u zlu. Ove nedelje se radilo na konsolidaciji i učvršćivanju tih garancija. Poruka Moskvi je jasna - zaključuje Markus.
