Usaglašena definicija "zločina agresije"
Države potpisnice statuta Međunarodnog krivičnog tribunala saglasile su se oko definicije "zločina agresije", koji je već dugo sporno pitanje spora u međunarodnom pravu.
Posle gotovo decenije rasprava, dogovoreno je da se dopuni Rimski statut, kojim je taj tribunal ustanovljen, odredbom o tome šta predstavlja "zločin agresije".
Odredbom se zločin agresije definiše kao "planiranje, priprema, pocetak i izvršenje - od strane osobe u poziciji da efikasno vrši kontrolu ili da usmerava političke ili vojne akcije države - akta agresije koji, po svom karakteru, težini i obimu, predstavlja otvoreno kršenje Povelje UN.
Kako je navedeno na sajtu UN, u rezoluciji usvojenoj na kraju konferencije u prestonici Ugande Kampali, blokade luka i obale, kao i invazija ili napada trupa jedne države na teritoriju druge, smatraju se, po statutu, aktom agresije.
Postignuta je saglasnost da Međunarodni krivični tribunal ima nadležnost nad zločinima agresije, ali samo nad onima počinjenim godinu dana pošto 30 prvih država bude ratifikovalo taj amandman.
Do toga ne može doći pre 2017. godine, kada će se države članice Rimskog statuta ponovo sastati da bi razmotrile amandman.
Usvojeno je, takođe, da tužioci Međunarodnog krivičnog tribunala, ako budu želeli da sprovedu istragu o mogućim slučajevima, to iznesu pred Savet bezbednosti UN.
Tek pošto Savet bezbednosti odluči da je počinjen akt agresije, tužilac može da nastavi istragu.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozdravio je"istorijski sporazum" o definiciji agresije.
"Taj kompromisni tekst predstavlja značajan korak napred u borbi protiv nekažnjivosti I ka dobu odgovornosti", navodi se u saopštenju Ban Ki-muna.
