Nepoznati detalji: Ove stvari o Vladimiru Putinu sigurno niste znali
Kao malo ko u bliskoj prošlosti, ruski predsednik Vladimir Putin postao je simbol ili čak sinonim za svoju veliku državu. Mnogo toga iz života moćnog političara i bivšeg KGB-ovca nije poznato, niti će verovatno ikada biti, ali je ruski novinar i opozicioni aktivista Mihail Viktorovič Zigar u svojoj novoj knjizi "Svi ljudi Kremlja" otkrio ko se kreće u najužem krugu ljudi oko predsednika i kako su donesene neke od važnih odluka koje su uticale ne samo na Rusiju, već i na ceo svet.
Zigar je godinama intervjuisao neke od svojih izvora unutar Kremlja, a njegova knjiga oslikava život u vrhu vlasti, mestu koje je premreženo različitim urotama i na kojem je "nelojalnost najveći zločin". Novinarka Gardijana Maeve Šerlov zamolila je Zigara da ukratko izloži neke od najzanimljivijih delova iz svoje knjige.
Veoma paranoičan
Putin i njegovi najbliži saradnici, poput šefa bezbednosti Nikolaja Petruševa i generala Borisa Ratnjikova, veruju da SAD žele da unište Rusiju, kaže Zigar.
Kao potvrdu svoje teze navodi intervju Petruševa za jedne državne novine u kojem tvrdi da su "SAD ljubomorne na Rusiju", a njegov izvor za to je navodno bio "KGB-ovac s telepatskim mogućnostima" koji je svojevremeno tvrdio da može da čita um bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt.
O politici na Zapadu iz "Kuće karata"
Nekoliko izvora iz Kremlja Zigaru je ispričalo da je Putin impresioniran serijom "Kuća karata" koja se prikazuje na Netfliksu, a koja obiluje nizom intriga, izdaja i zavera. Štaviše, smatrao je da ona toliko verno prikazuje politiku u zapadnim demokratijama, da je naredio svojim saradnicima da je pogledaju.
Za Putina je glavni lik serije Frenk Andervud, koga glumi Kevin Spejsi tipični američki političar, kaže Zigar. Što se tiče omiljenih političara iz stvarnog života, Putinu su dragi bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni, ali i Donald Tramp, pošto su to ljudi koji su "praktičniji" i više cinični, piše Zigar.
O Krimu odlučio iz vedra neba
Odluka Rusije o ponovnom pripajanju Krima, koji je donedavno bio deo Ukrajine, nije bila deo dugoročne strategije da se poluostrvo vrati, nego je bila donesena za samo tri meseca.
- Niko nije bio spreman na to, niti je očekivao, pa je bilo iznenađenje čak i za rusku javnost koja ranije nije iskazivala želje da se "Krim vrati kući", kaže Zigar. Kao suprotni primer navodi rat u Gruziji 2008. godine, za koji su mediji mesecima pripremali teren upozoravajući na agresiju iz te države.
Šta je sa Ukrajinom?
- Putinov plan za Ukrajinu je da se održi status kvo - kaže Zigarov izvor blizak Putinovom glavnom savetniku za Ukrajinu Vladislavu Surkovu.
Samim tim, Zigar smatra da će istok Ukrajine ostati u svojevrsnom zamrznutom sukobu, čime će Rusija uvek imati "adut iz rukava" prema Ukrajini.
- Taj deo zemlje ekonomski neće i ne može da se razvija - zaključuje Zigar.
Pročitajte još:
* NATO u strahu: Ovaj rat gubimo od Rusije!
* "Raste agresivnost SAD, ceo svet u opasnosti"
* "Od SAD možemo sve da očekujemo, a sve je počelo još sa Jugoslavijom"
Fotografije Putina "u akciji"
Tokom svog mandata Putin je razvio kult ličnosti, čemu su doprinele i fotografije iz 2009. i 2010. godine na kojima razgolićenog torzoa jaše konja u Sibiru ili pliva delfinovim stilom u hladnom jezeru. Prema Zigaru, ideja je bila da se Putin prikaže kao "mlad, energičan i aktivan čovek, pravi muškarac". Ipak, nije sve prošlo bez teškoća. Putin se, navodno, dobrano isplivao po jezeru pre nego što je uslikana sad već slavna fotografija.
Kako je nagovorio Medvedeva da se makne u stranu
Iza spomenutih fotografija leži i namera da se Putin, koji je između 2008. i 2012. bio premijer, pokaže kao drugačiji, bolji i jači od tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva.
Putin je želeo ponovno da bude predsednik pa je 2011. nagovorio Medvedeva da se ne kandiduje na sledećim izborima, uz upozorenje da bi Rusija mogla da bude meta urota koje organizuju SAD.
- Situacija je teška i mogli bismo da izgubimo našu zemlju ako vođstvo nije dovoljno jako - navodno je rekao Putin Medvedevu, piše Zigar u knjizi.
Njih vojica su postigli dogovor i na kraju je Putin pobedio na izborima za predsednika, a Medvedev je postao premijer.
Šta je naučio iz demonstracija
Najvažniji događaj u najnovijoj političkoj istoriji Rusije, prema Zigaru, bile su demonstracije 2011. i 2012. godine, kada su hiljade građana Moskve na ulicama protestovali protiv vlasti.
Putin je tada zaključio da podršku više ne može da crpi iz intelektualne elite srednje klase koja živi u Moskvi, nego iz radničke klase širom zemlje koja je "konzervativnija, religioznija, s mnogo nepoverenja prema reformama i nostalgična prema Sovjetskom Savezu", kaže Zigar.
To se može videti i u naknadnoj politici koju Putin sprovodi, a koja u mnogim stvarima, pogotovo spoljnoj politici, podseća na onu SSSR-a.
Kako je Soči dobio ZOI
Prema jednom od Zigarovih izvora iz Kremlja, Putin najpre nije bio sklon kandidaturi Sočija za Zimske olimpijske igre 2014. godine, zbog čega je njegov portparol Dmitrij Peskov osmislio celu kampanju čiji je cilj bio da uveri Putina da pruži podršku kandidaturi.
Tako su uz puteve kojima je Putin obično putovao u Moskvu postavljeni plakati vezani za OI, a na radiju su se puštale reklame za Soči tačno u trenucima kad je Putin tokom putovanja slušao određenu stanicu. Peskov nije potvrdio da je bio mozak iza te kampanje, ali nije to ni porekao.
- Nekada moramo da se koristimo trikovima - otkrio je Zigaru.
Budući da je Putin na kraju svom silom stao iza Igara, za koje je potrošeno više od 50 milijardi dolara, može se reći da je kampanja uspela.
