Rusija i Kina stvaraju novi centar moći
Moskva i Peking nalaze sve više uzajamnog razumevanja zbog suprotstavljanja Vašingtonu, navodi "Blumberg".
Poslednjih nekoliko meseci dve zemlje intenziviraju saradnju u oblasti bezbednosti. Rusija i Kina približavaju se u vojnoj oblasti, izvodeći prve zajedničke pomorske vežbe u Južnokineskom moru, i nalaze tačke preseka na diplomatskom polju, na primer, zajednički nastupajući protiv planova SAD da razmeste protivraketni sistem u Južnoj Koreji, navodi agencija.
- Činjenica da su dve zemlje razgovarale o zajedničkim akcijama na vojnom planu je veoma ozbiljna. Pretnja američkog protivraketnog štita podstiče Kinu i Rusiju ka daljem približavanju. Za njih je politika obuzdavanja, pre svega, obuzdavanje SAD - smatra viši naučni saradnik na Institutu za Daleki istok Ruske akademije nauka Vasilij Kašin.
Te akcije pokazuju kako se približavanje lidera dve države Vladimira Putina i Si Đinpinga razvija u formalnije kontakte u oblasti bezbednosti, dodaje "Blumberg “.
Sastanak na marginama samita BRIKS-a je četvrti susret Putina i Đinpinga u proteklih godinu dana i dvanaesti susret od stupanja kineskog predsednika na dužnost.
Prema rečima ruskog predsednika, Rusija i Kina razvile su "jedinstven odnos poverenja i uzajamne podrške“.
U Pekingu, zauzvrat, ističu da dve zemlje imaju jednake stavove o ključnim regionalnim pitanjima, uključujući i Siriju i Avganistan. Tragovi produbljivanja saradnje vidljivi su i van diplomatije. U avgustu je Rusija postala najveći snabdevač Kine naftom. Statistika kineskih carinika beleže rast obima bilateralne trgovine za 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je obim saradnje pao za 29 odsto, do 68 milijardi dolara.
- Uverena sam da je aktivna saradnja veoma važna, međutim Peking i Moskva ispred svega stavljaju sopstvene interese - izjavila je Sara Lejn, naučni saradnik Kraljevskog ujedinjenog instituta za odbrambene i bezbednosne studije iz Londona.
Da bi bile uspostavljene vojne veze sa Rusijom, Đinping u Kini mora da prevaziđe tradicionalnu opoziciju koja se protivi učešću zemlje u međunarodnim operacijama. Istovremeno, nije jasno da li će Peking hteti da pruži značajnu podršku Moskvi u sukobima u kojima interesi Kine nisu tako veliki, na primer, u Siriji i Ukrajini. Što se tiče sirijske krize, ovde se Kina za sada pridržava uravnoteženog pristupa.
- Rekli smo Rusima da je Kina, za sada, samo globalna ekonomska, a ne geopolitička sila. Mi se selektivno bavimo problemima međunarodnih žarišta. Za nas je Bliski istok još uvek nepoznato polje borbe globalnih igrača“, smatra viši saradnik Instituta za ruske, istočnoevropske i srednjoazijske studije Kineske akademije društvenih nauka Ženg Ju.
