Iračka ofanziva na Mosul je pretnja i Turskoj?
Svi akteri u regionu, uključujući SAD, pokušavaju sebe da pozicioniraju za vreme posle Islamske države.
Samo nekoliko nedelja pre početka pohoda iračkih snaga i njihovih lokalnih i međunarodnih partnera ka preuzimanju grada Mosula iz ruku Islamske države, lideri Turske i Iraka poveli su rat rečima koji bi mogao da poremeti napore za oslobađanje Mosula.
- Vi niste moj sagovornik, niste na mom nivou. Niste meni jednaki - rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije ove nedelje, u odgovoru na zahtev iračkog premijera Haidera al-Abadija da Turska povuče svoje trupe iz Iraka.
- Vaša galama i vrištanje u Iraku nije nama važno. Treba da znate da mi idemo svojim putem - kazao je tokom obraćanja muslimanskim verskim liderima sa Balkana i Centralne Azije u Istanbulu.
Mosul, dom za približno 1,5 miliona osoba, sedište je samoproglašenog kalifata džihadista na severu Iraka od 2014. godine. Borba za ovaj grad verovatno će oblikovati Islamsku državu posle Iraka. Turska je zabrinuta da će, kada džihadisti budu izbačeni iz Mosula, vlasti u Bagdadu otežavati život sunitskih žitelja tog grada.
Erdogan je ranije rekao kako Mosul, koga je Islamska država osvojila pre dve godine, pripada "svojim sunitskim stanovnicima", tj. da u ovom gradu posle preuzimanja "treba da ostanu samo sunitski Arapi, Turkmeni i sunitski Kurdi".
- Bagdad zna da ne može da se suprotstavi Iranu ili SAD-u. Ali, smatra da može da iskoristi Tursku kao novog "protivnika" protiv kojeg može da pravi novi, primarno šiitski identitet i povezati najmanje 60 odsto države - smatra Metin Gurdžan, analitičar i bivši savetnik u turskoj vojsci.
S druge strane, Iračani smatraju da Turska želi da kontroliše Mosul kako bi stvorila tampon-zonu koja će joj omogućiti da napada borce PKK-a (Radnička partija Kurdistana).
