Nije nemoguće: Ni Klinton, ni Tramp, već...
Predsednička trka u SAD sve je neizvesnija, a dva "ljuta rivala" Donald Tramp i Hilari Klinton utrkuju se u iznošenju što većih prljavština o onom drugom. U takvoj atmosferi, gde sve manje Amerikanaca podržava ova dva kandidata, sve više šanse da bude predsednik SAD ima jedan autsajder - Evan Makmalin, bivši radnik CIA.
On je skoro potpuno nepoznati nezavisni kandidat, ali bi mogao da postane predsednik SAD u slučaju niza malo verovatnih, ali ne nemogućih događaja.
Makmalin je jedan u nizu kandidata koji učestvuju na predsedničkim izborima u SAD pored Donalda Trampa i Hilari Klinton. On čak nije ni među najpoznatijim kandidatima manjih stranaka poput libertarijanskog kandidata Gerija Džonsona ili kandidatkinje Zelenih Džil Stajn, ali u odnosu na njih ima značajnu prednost - dolazi iz Jute.
Makmalin, 40-godišnji bivši pripadnik CIA, ne nalazi se ni na glasačkim listićima u svim saveznim državama, ali u matičnoj Juti stoji prilično dobro. U toj izrazito republikanskoj saveznoj državi, Tramp inače nije preterano dobro stajao, a sa sunovratom podrške na nacionalnom nivou, pale su i njegove šanse da pobedi u državi u kojoj dominiraju mormoni.
Zaostaje nekoliko procenata
Prema anketi kuće "Y2analitiks" iz Jute objavljenoj u sredu u toj saveznoj državi Tramp i Klinton su izjednačeni sa 26 odsto podrške, a Makmalin zaostaje za njima samo dva odsto.
Anketa od četvrtka "Monmauta" Trampu daje nešto veću podršku od 34 odsto, Klinton 28, a Makmalinu 20 odsto.
U slučaju da Makmalin pobedi na glasanju u Juti u utorak, 8. novembra, dobiće šest elektorskih glasova, daleko manje od Klinton koja sada ima ubedljivu prednost, ali i Trampa.
Kako sad stvari stoje, Makmalin nije daleko od pobede u Juti, ali to je tek prvi korak.
Drugi neophodan uslov da Makmalin dođe u Belu kuću kao njen stanar, jeste da se poslože karte u specifičnom američkom izbornom sistemu.
Amerikanci, naime, ne biraju predsednika direktno već glasaju po saveznim državama za elektore koji će posle glasati na takozvanom elektorskom koledžu i time izabrati predsednika. Elektora ima koliko i članova Kongresa - 538.
Pročitajte još:
* Tramp bi da Ameriku ujedini sa Rusijom
* "Ako pobedi Hilari, džihadisti će preuzeti kontrolu nad SAD"
Za pobedu je potrebna podrška većine elektora, odnosno najmanje 270. Postoji, međutim, mogućnost da broj elektora bude podeljen, za šta su šanse po portalu Fajvtrtiejt manje od jedan odsto. Još manja je šansa da Klinton i Tramp dobiju po 266 a Makmalin šest.
U tom slučaju, navodi "Fajvtrtiejt", imena tri najbolje plasirana kandidata idu u Predstavnički dom u kojem svaka savezna država dobija po jedan glas. Dva najbolje plasirana potpredsednička kandidata idu u Senat.
Sledeći korak za Makmalinov trijumf u trci za Belu kuću bila bi opet ne puno verovatna politička trgovina, koju bi ipak moglo pomoći to što republikanci nisu preterano odani Trampu, i neki od njih su već počeli da mu uskraćuju podršku zbog vulgarnih izjava o ženama.
Na kraju, izbor predsednika u Predstavničkom domu, mogao bi da zavisi od toga ko bi u Senatu bio izabran za potpredsednika, republikanac Majk Pens ili demokrata Tim Kejn.
