Šta su Rusi uradili za godinu dana intervencije u Siriji?
Pre tačno godinu dana Moskva je započela vojnu kampanju u Siriji, na zahtev zvaničnog Damaska, podseća Raša tudej.
Kako se navodi, dok je ubijala džihadiste, ruska vojska je pretrpela gubitke, ali je postala lider u pokušajima za stabilizovanje ratom zahvaćene države.
- 30. septembra ruski avioni su započeli prve napade protiv terorista u Siriji, gađajući položaje blizu gradova Homs i Hama. Do tog perioda, koalicija na čelu sa SAD je već bila aktivna u Siriji više od godinu dana, ali je Rusija jedina zemlja koja je za to dobila zvaničnih zahtev od sirijskog predsednika Bašara al Asada - navodi Raša tudej.
Pročitajte još:
* "Putin uradio ono što je za Obamu bilo nemoguće"
Kao jedno od najvećih dostignuća ističe se oslobađanje drevnog grada Palmire.
- Jedan od ključnih gradova u zemlji je bio pod kontrolom Islamske države od maja 2015. godine, sve do marta ove godine kada su ga preuzele državne snage, uz podršku ruskih aviona. Džihadisti su uništili brojne istorijske znamenitosti, a iza sebe su ostavili minirane puteve, objekte i kulturno blago. Ruski i sirijski demineri su otkrili hiljade mina - dodaje Raša tudej.
Pad aviona najniža tačka
Obaranje ruskog aviona iznad granice Sirije i Turske se ističe kao najtragičniji incident.
- Tada je turski avion oborio ruski Su-24. Jedan pilot je ubijen, a drugi je uspeo da preživi. Ankara je tvrdila da je letelica povredila njen vazdušni prostor, ali je Moskva ostala pri stanovištu da se incident dogodio na nebu iznad sirijske teritorije. Tokom akcije spasavanja ruska vojska je izgubila i jedan helikopter, koji su militanti napali sa zemlje. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ovaj incident nazvao zabijanjem noža u leđa, posle čega je Moskva uvela sankcije Turskoj. U junu se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izvinio i bilateralni odnosi su ponovo normalizovani - podseća Raša tudej.
Bitan datum za ruske akcije bio je i 15. mart.
- Putin je naredio povlačenje većeg broja ruskih aviona, kao i osoblja iz Sirije, uz napomenu da je veći deo operacije završen. Tada je saopšteno da su ruski avioni izvršili oko 7.000 napada, uništili skrovišta džihadista i ubili 13.000 terorista. Ostale jedinice ruskih vazdušnih snaga su ostale u Siriji kao podrška zvaničnoj vojsci, lojalnoj predsedniku Bašaru al Asadu - piše Raša tudej.
Rusija omogućila humanitarnu pomoć
Napominje se i da je Rusija uspostavila i Centar za ostvarivanje primirja, koji ima zadatak da nadgleda implementaciju postignutih mirovnih dogovora.
- Takođe, 28. jula ove godine uspostavljeni su bezbednosni koridori kojima su civili mogli da odu iz Alepa, a u planu se našao i četvrti put za teroriste koji su želeli da se predaju. Koridori su korišćeni i za dopremanje humanitarne pomoći, uglavnom vode i lekova. Moskva je isporučila desetine tona humanitarne pomoći - dodaje se.
U tekstu je istaknuta i uloga šefa diplomatije Sergeja Lavrova na postizanju mirovnog dogovora sa američkim kolegom Džonom Kerijem.
- Dogovor je uključivao prekid vojnih akcija kako pobunjeničkih, tako i vladinih snaga. Terorističke grupe nisu bile uključene u dogovor. Posle uspostavljanja Centra za primirje, Moskva je predala podatke Vašingtonu. Ipak, u narednim nedeljama, posle potpisivanja dogovora 27. februara, primećeno je sistematsko kršenje dogovora od strane pobunjenika koje podržavaju SAD. Moskva je zatražila od Vašingtona, posle novog dogovora Lavrova i Kerija, da utiče na protivnike Asadove vlasti da se suzdrže od vojnih akcija, ali to toga nije došlo, već je usledila nova runda optužbi na račun Moskve - zaključuje se u tekstu.
