Zanat se bira i traži na vreme!
Mario Grnja iz Odeljenja za obrazovnu politiku i stručno obrazovanje u Privrednoj komori Beča apeluje na mlade da što ranije počnu da se informišu o mogućnostima obrazovanja u privredi, kako bi doneli pravu odluku i izabrali zanimanje koje će biti u skladu s njihovim sposobnostima i talentima i koje će im doneti dobre izglede na tržištu rada.
Kakva je trenutna situacija u Austriji kad je reč o učenicima u privredi i zanatima?
- U Austriji je u ponudi više od 200 zanata. Ono što potencijalnim učenicima u privredi nedostaje jeste pravovremena orijentacija. Od ključnog je značaja na vreme videti u kom smeru učenik treba da se obrazuje, odnosno koji zanat da izabere. U Austriji se orijentacija za pronalaženje pravog zanimanja nudi već u osnovnoj školi, gde se utvrđuju sklonosti i talenti. Mislim da to što se nudi u osnovnoj školi nije dovoljno. Posebno mladi poreklom s područja bivše Jugoslavije imaju problema jer imaju manju podršku roditelja. Ne mislim da roditelji ne žele da pomognu deci, već jednostavno ne znaju šta da rade. I onda pod pritiskom vremena deca se odlučuju za bilo šta. Uglavnom izaberu zanat kojim se bavi prijatelj, komšija ili rodbina. Često to ne bude pravi izbor i onda dolazi do problema.
Priznavanje diplome uz test
Kakva je procedura priznavanja školovanja u zanatima iz bivše Jugoslavije?
- Procedure priznavanja odvijaju se u Austriji sve brže. Austrija je u zanatskom obrazovanju više orijentisana na praksu u odnosu na zemlje bivše Jugoslavije, gde je obuka više bila teoretskog tipa. U 90 odsto slučajeva nadležno za priznavanje je Ministarstvo privrede. Ministarstvo obično šalje kandidate za priznavanje određenog zanata na testiranje u Komoru, te se svakom nudi da pred komisijom pokaže šta zna. Naravno, to sve ima smisla ukoliko je zanat na listi deficitarnih zanimanja.
Kakvu podršku nudi Privredna komora Beča kad su ti problemi u pitanju?
- Privredna komora Beča nudi profesionalnu orijentaciju, ali treba joj se obratiti na vreme. Osnovna škola u Austriji traje do 14. godine, a s orijentacijom treba početi najmanje godinu ili dve ranije. Na taj način će se dobiti pravi odgovor na pitanje za šta je neko dete nadareno. Jedno od odeljenja komore koje se bavi upravo ovim pitanjima jeste Informacioni centar o struci bečke privrede (BiWi - Berufsinformationszentrum der Wiener Wirtschaft, www.biwi.at.). Međutim, roditelji iz bivše Jugoslavije reaguju prilično kasno jer im je često godišnji odmor važniji nego orijentacija dece. Iz iskustva znam da većina roditelja i dece poreklom s naših prostora počnu da se bave time tek kada se vrate s odmora krajem avgusta, a obrazovanje počinje u septembru. Tada nastane panika, "trči se" u Službu za zapošljavanje (AMS), koja takođe pomaže da se nađe mesto za učenje zanata. Međutim, više se ne radi o kvalitetu već o kvantitetu i neretko i o pogrešnom izboru jer se vode onim "daj šta daš".
Koja su trenutno najtraženija zanatska zanimanja u privredi?
- Prethodnih godina su najtraženiji tehnički zanati, poput elektrotehnike, elektronike i metalnih struka. Sve traženiji su zanati iz oblasti informatike i medija, kao i instalateri, gde su kasnije mogućnosti za nalaženje posla veoma dobre. Iskustvo mi pokazuje da je motivacija mladih za obrazovanjem sve manja. Osnovno znanje nemačkog i matematike učenika je sve lošije. U ugostiteljstvu se primećuje kriza jer ne mogu da nađu učenike za zanat.
Uspeh dualnog sistema
Dualni sistem obrazovanja u Austriji je uzor mnogim zemljama u svetu.
- Mislim da je najbolje kao odgovor opisati krug u privredi. Preduzeće primi učenika i on od prvog dana zarađuje novac. Plata mu se povećava iz godine u godinu i to je mnogo veća motivacija nego da samo uči teoriju u učionici. On je već u drugoj godini radna snaga, a posle tri godine ili više toliko je naučio da može samostalno da radi taj posao. U svakom slučaju njegovo radno iskustvo se uvećava i taj učenik je postao stručna radna snaga, čija zarada iz godine u godinu raste. I tu je razlika između takozvane pomoćne radne snage (bez zanata) i stručne radne snage sa zanatom. Uspešnost dualnog sistema obrazovanja u Austriji dokazuje što su na takmičenjima zanata učenici redovno evropski i svetski prvaci Cilj Srbije i Hrvatske jeste preuzimanje ovog sistema u potpunosti.
