Berlin: Tako je bilo 9. novembra 1989.
Berlinski zid, sagrađen 1961. godine, predstavljao je skoro 30 godina betonski prikaz onoga što se nazivalo gvozdena zavesa. Tokom te tri decenije delio je Berlin i Nemačku na dva dela, a svet na dva bloka koja su se sudarala na mestu gde je zid postavljen.
Posle višednedeljnih demonstracija građana Istočne Nemačke na kojima je prisustvovalo 70.000 ljudi, tadašnji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov je shvatio da je podeljena država "neodrživa društvena anomalija“.
Vlasti Istočne Nemačke su tog 9. novembra, koji mnogi istoričari smatraju početkom 21. veka, odlučili da dozvole građanima Istočnog Berlina da pređu u zapadni deo grada.
Masa iz Istočnog Berlina je počela da preskače zid dok su ih sa druge strane zemljaci čekali u slavljeničkoj atmosferi. Euforija je dovela do toga da zid počne spontano da se ruši i uništava, a delovi su odnošeni kućama kao suvenir mračne prošlosti. Nekoliko nedelja posle toga dovedene su i mašine koje su uklonile ostatke. Građani su se danima okupljali oko zida i uživali u svakom momentu njegovog rasparčavanja.
Tako je počelo ujedinjenje Nemačke...
