Jovana prva Srpkinja u svemiru?
U trci da postanu prva nemačka žena astronaut učestvuje 120 kandidatkinja, a među njima je i 31-godišnja Jovana Džalto, inženjer - istraživač Tehničkog univerziteta u Kajzerslauternu.
Ova izvanredna devojka poreklom iz Zenice prijavila se sa više od 400 kandidatkinja za let na internacionalnu svemirsku stanicu IŠ i ušla u uži izbor. Reč je o privatnoj misiji na međunarodnu svemirsku stanicu koja će trajati 10 dana, a planirana je za 2020. godinu.
Više volela rakete nego lutke
Do sada su u svemirskim ekspedicijama učestvovali samo nemački muškarci, njih 11. Poslednji koji je leteo na svemirsku stanicu je bio Aleksander Gerst, koji će to ponoviti 2018. godine. Klaudija Kesler, koja važi za visoko specijalizovanog eksperta za svemirsku branšu, smatra da to nije fer i svojom inicijativom "Astronautkinja" želi da pruži šansu pripadnicama lepšeg pola, pošto sama nije uspela da ostvari svoj san o letu u svemir jer je "u pogrešno vreme bila u pogrešnom uzrastu".
Ona je mesecima proučavala profile kandidatkinja, uglavnom pilota borbenih aviona, inženjera i lekarki. Njih 70 se u sredu predstavilo nemačkoj javnosti pozirajući nasmejano ispred Brandenburške kapije u Berlinu. Među njima je bila i Jovana Džalto koja je izbegla od jugoslovenskih ratova u Nemačku. Njena majka je takođe mašinski inženjer.
- U detinjstvu sam se radije zabavljala s igračkama raketama i autima nego sa lutkama - seća se Jovana.
Letovi za istoriju
U Nemačkoj nikada nije bilo svemirske euforije kao u Americi i bivšem Sovjetskom savezu. U hladnom ratu su se svetske sile su se iz ideoloških razloga i prestiža nadmetale za premoć u kosmosu u šta je bilo uključeno i pitanje koja će žena prva poleteti među zvezde.
Sovjeti su pobedili i u toj trci i 1963. poslali Valentinu Tereškovu u svemir. Prva američka astronautkinja Sali Rajd je još 1978. godine morala da odgovara na nebulozna pitanja da li je 100 tampona dovoljno za put u kosmos. Amerika je od tada promenila odnos, tako da danas polovinu posada čine žene.
Danas Jovana radi na Tehničkom univerzitetu kao naučnik, a specijalizovana je za vezivne materijale i laku gradnju. U slobodno vreme vozi jedrilice i sama popravlja avione.
Teški testovi
- Jedina sam žena na pisti. Mislim da na svemirskoj stanici nije mnogo drugačije. Oduvek sam se interesovala za svemirske letove i uvek sam htela da saznam šta još postoji tamo gore - otkrila je Jovana svoje snove.
Više od 30 miliona evra skupu obuku i put na svemirsku stanicu IŠ za četiri godine trebalo bi da finansiraju sponzori. Klaudija Kesler je ubeđena da će to biti sprovedeno bez problema, jer su firme zainteresovane za eksperimente u svemiru, na primer, za istraživanje materijala. Berlinska klinika Šarite, recimo, čezne za podacima iz prve ruke o tome kako reaguju krvotok, mišići i kosti žena astronauta u svemiru.
Italijanka rekorder
U Evropi ne odlučuju države koga će da da pošalju u svemir, već Evropska svemirska agencija (ESA) bira kandidate. Od 1988. postoje mešani timovi, ali već dve decenije žene čine samo 15 odsto poseta.
Poslednja je bila Italijanka Samanta Kristoforeti koja je postigla rekord za žene od gotovo 200 dana u svemiru. Pošto Evropljani šalju mali broj astronauta u svoje svemirske stanice, šansa za skupu obuku je mala. Svemirski korpus trenutno čini 14 astronauta, a među njima je džet - pilot Kristoforeti jedina žena. Ona je u timu s Nemcem Aleksandrom Gerstom.
Od oktobra će 90 kandidatkinja proći psihičke i fizičke testove u nemačkom Centru za vazdušne i svemirske letove. Posle tog kruga će preostati samo deset najboljih kandidatkinja, a do marta 2017. godine će se znati ime jedne od njih koja će proći obuku i pripreme za let u svemir. Krhka Jovana je optimista i veruje u sebe, jer je u životu već prošla mnoge testove. Jedino za šta ne može unapred da se spremi su psihološki testovi.
Uskoro će znati da li joj je pošlo za rukom da ostvari svoj san.
Kosmički turizam
Klaudija Kesler želi da privuče što više žena naučnika za svoju ideju. Ona nije napustila svoj san da poleti u kosmos i i nada se da će svemirska putovanja postazi uobičajena komercijalna pojava. Bogata Iranka Anušeh Ansari u tome je već uspela i bila je prva žena turista u svemiru, a kartu je platila 20 miliona dolara.
