Berlin i Pariz žele armiju EU
Kao reakcija na istupanje Velike Britanije iz EU, Nemačka i Francuska žele da intenziviraju saradnju preostalih 27 država-članica na planu odbrane. U zaključku ministara odbrane dveju zemalja, Ursule fon der Lajen i njenog francuskog kolege Žan-Iv Le Drijana, stoji da obe strane streme ka zajedničkoj odbrambenoj politici Unije.
U njemu se zahteva i stalno zajedničko vojno sedište (štab) EU i zajednički satelitski nadzor.
Predloge Berlina i Pariza je pre izvesnog vremena lansirala sama Unija. U jednom strateškom dokumentu EU se kaže: "Ako moramo sa manje novca da postignemo više, postupna integracija odbrane je naša najbolja i jedina opcija.
Predsednik Komisije Žan-Klod Junker je u evropskoj izbornoj kampanji pozvao na jačanje Evrope po pitanju bezbednosti i odbrane.
U julu 2014. godine je u svojim političkim smernicama pred Evropskim parlamentom naglasio da - čak i najjača "meka sila" na duže staze ne može da se održi bez minimuma integrisanih odbrambenih sposobnosti - a kao naredne korake u integraciji vojnih sposobnosti je naveo više sinergije u nabavci odbrambenih dobara i stalnu strukturnu saradnju.
Šta je sve novo?
U francusko-nemačkom predlogu stoji da bi evropske zemlje vršile nabavku i logistiku i usklađivale politiku kada je reč o finansiranju i vojnom planiranju. Predlaže se i zajednička sanitarna služba i komanda logistike. Nova je ideja evropske vojne akademije, odnosno evropske nastave u nacionalnim školama. Industrijska saradnja u vojnom sektoru treba da se proširi, a obe zemlje se zalažu i za nova partnerstva s afričkim državama.
Njegov nedvosmisleni apel za evropsku vojsku kao dugoročnog projekta onih država članica koje su za to spremne, razvio je potrebnu debatu.
Ovi predlozi su osnova za samit 27 šefova vlada u Bratislavi u petak. Tamo će se debatovati o tome kako će Unija da funkcioniše posle izlaska Velike Britanije.
- Odbrana evropskih država je od velikog značaja za zaštitu građana EU i verodostojnost Unije - stoji u papiru dvoje ministara.
Nemačka, Francuska i Italija su odmah posle Bregzita zahtevale da se ojača saradnja u unutrašnjoj i spoljnoj bezbednosti, privrednoj politici i savladavanju nezaposlenosti mladih. Sada su Fon der Lajen i Drijan naglasili da i bez Velike Britanije evropska politika bezbednosti i odbrane mora da se očuva.
Vlada u Londonu je godinama oklevala po pitanju tešnje saradnje, jednim delom i zbog moguće konkurencije NATO-u.
Do decembra bi trebalo da se razjasni koje države EU žele da se priključe nemačko-francuskoj inicijativi.
Poslednjih dana su zemlje poput Mađarske ili Češke takođe zahtevale zajedničku evropsku vojsku.
