Kako su ruski špijuni izazvali paniku u Americi
Američke obaveštajne službe i organi krivičnog gonjenja poveli su istragu o navodnoj tajnoj ruskoj operaciji u SAD koja ima za cilj da se u javnosti izazove nepoverenje u predstojeće predsedničke izbore i američke političke institucije, saopštili su zvaničnici obaveštajnih službi i Kongresa.
Cilj je da se sagledaju razmere i namere ruske kampanje, koja obuhvata sajber-instrumente za hakovanje sistema koji se koriste u političkom procesu, čime se poboljšava sposobnost Rusije da širi dezinformacije.
Nastojanja da se bolje razumeju tajne ruske operacije u svrhu uticaja na javnost koordinira Džejms R. Kleper Mlađi, direktor američkih nacionalnih obaveštajnih službi (DNI). “To je nešto što izaziva zabrinutost DNI”, izjavio je Čarls Alen, bivši dugogodišnji oficir CIA.
- Moguća ruska operacija za vršenje uticaja na javnost u SAD je nešto što pažljivo pratimo - izjavio je jedan od viših obaveštajnih zvaničnika, koji je pristao da govori za “Vašington post” o ovom osetljivom pitanju pod uslovom da ostane anoniman. Ispituje se i mogućnost ometanja izbornog procesa, a Federalni istražni biro je upozorio državne i lokalne zvaničnike na potencijalne sajber pretnje.
Pomenuti zvaničnik je ukazao na to da obaveštajne službe ne tvrde da imaju “definitivne dokaze” o takvom mešanju, niti o ruskim planovima za to.
- Međutim, čak i nagoveštaj nečega što može uticati na sigurnost našeg izbornog sistema izazvao bi značajnu zabrinutost - rekao je zavničnik.
- Za našu demokratiju je od ključnog značaja da ljudi imaju poverenja u izborni sistem rekao je on.
Rusi mogu da usmere izbore u jednom ili drugom pravcu
Namera Kremlja možda nije da usmeri izbore u jednom ili drugom pravcu, već da izazove haos i obezbedi propagandni materijal za napade na američku politiku izgradnje demokratije širom sveta, naročito u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, kažu američki obaveštajci, koji kampanju prikrivenog uticaja opisuju kao “ambicioznu”. Oni takođe kažu da je ona osmišljena da deluje protiv američkog rukovodstva i utiče na međunarodne poslove.
Njihovi komentari su neposredno prethodili razgovoru u četiri oka između predsednika Obame i predsednika Putina o sajber-špijunaži i drugim pitanjima na marginama samita G 20.
Zvaničnik Kongresa, koji kaže da je nedavno obavešten o ovom pitanju, izjavio je za “Vašington post” da su zabrinjavajuće “ruske ‘aktivne mere’ ili napori za prikriveni uticaj ili manipulacije, bilo da je reč o Istočnoj Evropi ili u SAD”.
- Čini se da je reč o globalnoj kampanji - rekao on. Zbog toga je ovo pitanje “podignuto na lestvici prioriteta” obaveštajnih agencija, u koje spadaju FBI, Odeljenje za unutrašnju bezbednost, CIA i NSA.
Američki Demokratski nacionalni komitet objavio je u junu vest o tome da je ruska vlada hakovala Demokratski nacionalni komitet, ali američka vlada taj prodor još nije zvanično pripisala Rusiji. Naknadno objavljivanje 20.000 hakovanih imejlova DNC na sajtu Vikiliks šokiralo je zvaničnike. Sajber-analitičari su pratili digitalne tragove koji su ih navodno odveli do poznatih hakerskih grupa ruske vlade.
