Rat u "sajber prostoru"?
Sofisticirana informativna tehnologija spojena sa "sajber prostorom", uz najmodernije digitalne platforme i sredstava za komunikaciju, iz korena je izmenila način širenja ne samo propagande u savremenom dobu već i način ratovanja.
U digitalnom svetu sajber prostor je zvanično okarakterisan kao ”ratno polje”, koje podrazumeva i napredak u sferi balističkih projektila za odbranu.
Agresivnom propagandom stižemo do svih vrsta digitalnih medija uključujući internet, blogove i forume, mobilne platforme, tviter, fejsbuk i druge društvene mreže. Hakeri su na internetu objavili alate NSA za nadzor takozvanih "meta", uglavnom vlada, koje ovih dana potresaju mnogobrojne afere.
SAD potresa afera hakerisanja Nacionalne bezbednosne agencije, za čiji napad je, prema pisanju američkih medija, optužena hakerska grupa koja se povezuje sa Moskvom, a to tvrdi i Edvard Snouden, koji je svojevremeno objavio veliku količinu podataka o tajnim projektima SAD za nadzor.
Nema 100% zaštite
Apsolutna zaštita u sajber prostoru ne postoji, ni za pojedinca, ni na državnom nivou. Internet nam je olakšao život, način na koji radimo, učimo, poslujemo, komuniciramo, funkcionišemo, ali je pokazao i ranjivosti koje nije lako regulisati.
Pretpostavlja se da su napad na štab Demokratske stranke u SAD izvele ili ruske hakerske grupe, za šta ne postoje dokazi već samo način napada, ili je varijanta da se pojavila druga krtica u samom NSA.
Iako ovde nema jasnih dokaza da su vlade pojedinih država umešane u sajber špijuniranje i sajber napade, činjenica je da sve vlade koketiraju s hakerima i kriminalcima i otkupljuju viruse od njih. Reč je o vrlo sofisticiranim sistemima za špijuniranje, za upade u mreže bezbednosnih službi, ministarstava i ostalih državnih organa.
Kompanije za sigurnost i zaštitu podataka potvrdili su da postoje "rupe" u svim sistemima, koje, kako se procenjuje, hakerske grupe svojim upadima vrlo vešto koriste.
Sajber napadi
Sajber napadi na infrastrukturu drugih zemalja su se već događali. Napad na Estoniju 2007, koji je obogaljio zemlju na nekoliko dana i koji se pripisuje Rusiji, zatim je bilo govora i da su kineski hakeri upadali u američke kompanije. U decembru 2015. slučaj da je ukrajinska energetska mreža bila napadnuta i oborena, a bio je i slučaj, koji je donekle potvrđen od izraelske bezbednosne službe, da su upadali u iranski nuklearni sistem za obogaćivanje uranijuma.
Ni mi kao zemlja nismo zaštićeniji od drugih, a istraživanja pokazuju da bi jedan napad od 24 časa na infrastrukturu finansija države, našu zemlju koštao minimum 10 mliona evra na dan.
Podsetimo, da se u svim ratovima ključna infrastruktura smatrala legitimnom metom, kao i telekomunikacije od kojih zavisi kompletna informatička infrastruktura.
Danas nije samo komunikacija ona bez koje se ne može, nego se informatičkim putem upravlja svim sferama života, od poljoprivrede, industrijske proizvodnje do zdravstva i sigurnosti. Opasnost od kompromitovanja informatičkih sistema danas je takva da može dovesti u opasnost i ljudske živote, a ne samo infrastrukturu.
Kako civilizacija sve više zavisi od visoke tehnologije tako i budućnost i pretnja od sajber napada i rata postaje sve veća.
