SB uveo nove sankcije Iranu

Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o novim sankcijama Iranu, kojom se proširuje spisak pojedinaca, kompanija i organizacija kojima će biti zamrznuta sredstva i zabranjena putovanja u inostranstvo. Od 15 članova Saveta bezbednosti, za rezoluciju je glasalo 12. Uzdržan je bio Liban, dok su Brazil i Turska glasali protiv.

SAD su sredinom maja predale Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije kojom se pooštravaju sankcije Iranu zbog odbijanja te države da obustavi obogaćivanje uranijuma.

Zapad smatra da je cilj iranskog nuklearnog programa proizvodnja atomskog oružja, dok Teheran tvrdi da je njegova svrha isključivo proizvodnja električne energije.

Novi paket sankcija Iranu podrazumeva i embargo na uvoz velikih vojnih borbenih sistema, kao što su tenkovi, avioni i rakete.

Nije usvojen predlog SAD i Francuske da se kompletno zabrani izvoz oružja u Iran, pa Teheranu i dalje ostaje dostupno lako naoružanje.

U rezoluciji se navode nedavne iranske aktivnosti, kao što je izgradnja nuklearnih postrojenja u blizini Koma i obogaćivanje uranijuma do nivoa od gotovo 20 procenata, uz podsćanje na ranije zahteve Saveta bezbednosti UN da Iran suspenduje takve aktivnosti i da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA).

U rezoluciji se izričito kaže da ništa u njoj ne može biti shvaćeno kao dopuštanje "upotrebe sile ili pretnje silom" protiv Irana.

Tekst rezolucije uspostavlja "okvir" za inspekcije sumnjivih brodskih tovara na otvorenom moru i u lukama. Plovila će biiti prekontrolisana ako postoji "razumni osnov" da se veruje da prevoze zabranjenu robu, ali nema zahteva da takvi sumnjivi brodovi budu zaplenjeni.
 

Novom rezolucijom je proširena lista pojedinaca i "entiteta", odnosno kompanija i organizacija kojima se zamrzavaju sredstva i zabranjuju putovanja u inostranstvo.
 

Na toj listi su dve banke koje obavljaju novčane transakcije za iranski vojni establišment, 23 kompanije koje imaju ugovore sa vojskom ili su vezane za nuklearnu industriju, i još 15 kompanija koje poseduje ili kontrološe Iranska revolucionarna garda.

Rezolucijom se od međunarodnih finansijskih institucija traži da, ako ustanove da postoji "razumni osnov" da veruju da iranske banke ili druge firme izbegavaju sankcije, traži se da blokiraju bilo kakvu finansijsku transakciju, uključujući osiguranje ili reosiguranje, a u vezi sa zabranjenim aktivnostima, odnosno kršenja režiima neširenja nuklearnog naoružanja.

Od država članica UN se očekuje da od svojih građana traže da pokažu "budnost" u poslovanju sa iranskim firmama.

Američka administracija nije uspela da obezbedi podršku da se u tekstu rezolucije nađu njeni ključni zahtevi: ograničenje iranskog izvoza nafte, koji toj zemlji donosi najveće prihode, zatim, potpuna zabrana poslovanja sa Iranskom revolucionarnom gardom, kao I prekid novih investicija u iranski energetski sektor.

Amerikanci i njiihovi ključni partneri - Britanci, Francuzi i Nemci - dali su na znanje da će sankcije UN biti tek jedan od koraka u njihovoj nameri da prisile Iran da se vrati pregovorima o svom nuklearnom programu.

SAD su najavile da će, posle Saveta bezbednosti UN, uvesti svoje dodatne sankcije prema Teheranu.

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad izjavio je da je najnovija rezolucija kojom su uvedene nove sankcija protiv Teherana "bezvredna".

On je istakao da bi tu rezoluciju trebalo "baciti u kantu za đubre kao upotrebljenu papirnu maramicu".

"Takve rezolucije nemaju nikavu vrednost... One su kao upotrebljene papirne maramice koje treba baciti u kantu za đubre", rekao je Ahmedinežad novinarima tokom posete Tadžikistanu.

Reagujući na usvajanje nove runde sankcija, iranske vlasti odbacile su ovu odluku SB UN kao "pogrešnu" i najavile da će parlament razmotriti saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), kao i da neće prekinuti obogaćivanje uranijuma.

"Rezolucija je bila pogrešan potez, to nije bio konstruktivan korak ka rešavanju našeg nuklearnog pitanja. Ovo će situaciju učiniti još gorom", rekao je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ramin Memanparast za televizijski kanal Al-Alam.

U međuvremenu, jedan od poslanika u iranskom parlamentu saopštio je da će skupština hitno razmotriti na kom će nivou Iran ubuduće sarađivati sa IAEA, prenele su agencije.

Iranske vlasti su saopštle, i da uprkos novim sankcijama, neće prekinuti obogaćivanje uranijuma.

"Ništa se neće promeniti. Islamska Republika Iran nastaviće sa obogaćivanjem uranijuma", rekao je Ali Ašgar Soltanijeh, iranski predstavnik u sedištu IAEA u Beču.