Bosanski lešinari preleteli u Siriju
Propagandna kampanja povodom Sirije sprovodi se po istoj metodologiji kao u bivšoj Jugoslaviji, a javili su se i isti protagonisti.
Tako se nekadašnja novinarska zvezda Si-En-Ena Kristijan Amanpur prošle godine založila za vojnu intervenciju Amerike u Siriji, tvrdeći da se u oba slučaja pobunjenicima brani pravo na samoodbranu. Njeno lice je postajalo sve prepoznatljivije tokom svakog rata poslednjih decenija i nije obraćala pažnju čak ni na kritike "Njujork tajmsa".
- Sedela je u Beogradu kada se desio taj masakr na Markalama, a onda se pojavila u programu s tvrdnjom da su to verovatno uradili Srbi. Ona to nikako nije mogla da zna - pisao je Stefan Kincer, a njegove sumnje kasnije su potvrdili mnogi svedoci na suđenjima u Hagu, uključujući funkcionere UN i oficire plavih šlemova koji su izjavili da nikako nije moglo da bude utvrđeno odakle je pucano na Markale.
Pročitajte još:
* U Alepu zapravo ratuju SAD i Rusija
Ovenčana nagradama za novinarstvo u SAD Amanpurova je gubila popularnost zajedno sa američkim ratovima. Ali je ostala ratoborna i kada je sirijskom ambasadoru pri UN Bašaru Džafariju rekla da mu niko ne veruje i pitala ga kako može da spava braneći režim koji koristi oružje za masovno uništenje?
Reč je o navodnom hemijskom napadu u predgrađu Damaska 2013, kada je za dlaku izbegnuta američka intervencija, a kasnije se ispostavilo da je bojni otrov dostavljen teroristima iz Turske.
Svetski priznati ratni reporter Piter Brok je opisao kako su novinari proizvodnjom vesti, korišćenjem glasina i izjava sumnjivih svedoka iz druge ruke od Srba napravili etničke čistače, masovne ubice, silovatelje i ratne zločince. Posle knjige "Huškačko novinarstvo" 1993, Brok je na sebe navukao bes nagrađenih novinara i vlada koje su koristile servirane priče.
Neprijatelje je stekao kada je prozvao TV emisiju Pitera Dženingsa na Ej-Bi-Siju Zemlja demona i Džona Barnsa iz "Njujork tajmsa", nosioca Pulicerove nagrade, zarađene tvrdnjom o 300.000 ubijenih bosanskih muslimana. Takođe se okomio i na lažno izveštavanje o "koncentracionom logoru" u Trnopolju i režiranoj fotografiji Fikreta Alića, od detinjstva mršavog kao da se spasao iz Aušvica.
- Američki urednici su najodgovorniji u ovom slučaju, kao i stotine drugih zato što nisu tražili dokaze. Najsramotnija uloga u medijskoj katastrofi verovatno pripada Bilu Ahernu, bivšem glavnom uredniku Asošijeted presa. On važi za najvećeg svetskog monopolistu novinskog izveštavanja. U TV intervjuu u januaru 1994, Barns je tvrdio ne trepnuvši okom da je 300.000 bosanskih muslimana ubijeno, da ih je možda 900.000 ranjeno i da stotine dnevno umiru. Mora da su čak i šefovi propagande u kabinetu Alije Izetbegovića bili iznenađeni - kaže Brok.
Gori od Stejt departmenta
Roj Gatman i Džon Barns, dobitnici Pulicerove nagrade za novinarstvo u 1993, medijski se provlače kroz ratove u bivšoj Jugoslaviji.
Šef odeljenja Stejt departmenta za Jugoslaviju Džordž Kini u analizi za četiri godine rata BiH izvestio je o 70.000 poginulih, ali je taj balon preko različitih organizacija, političkih štabova i novinskih izveštaja neprekidno rastao. Slično je bilo i sa silovanim muslimanskim ženama.
- U tome je Roj Gatman takođe imao centralnu ulogu. Zasluge za više od 60.000 silovanih dele i Čarls Lejn iz "Njuzvika" i njegove kolege u "Filadelfija inkvajeru". Te brojke su kasnije drastično splasnule, a o 800 silovanih Srpkinja, što su potvrdile i UN, nisu objavili ni slova - kaže Brok.
