Srbi u Minhenu u velikom strahu: Smrt gledali u oči
Posle masakra koji je u tržnom centru Olimpija u Minhenu u petak naveče počinio 18-godišnji mladić iransko-nemačkog porekla Ali David Sonboli, rođen u Minhenu, poznato je da među 10 mrtvih nema državljana Srbije, a identitet velikog broja povređenih osoba još se utvrđuje.
Policija je saopštila da su ubijeni starosti između 14 i 45 godina, najviše ih je od 14 do 20 godina, a među ubijenima su i tri žene. Iako su ubicu mediji okarakterisali kao pojedinca koji je pucao nasumično na sve oko sebe, jasno je da je ipak birao mlađe osobe. U tom paklu straha i smrti u tržnom centru Olimpija u petak naveče zadesilo se i nekoliko naših ljudi, koji su na svu sreću prošli bez povreda, ali je bilo i onih koji su za dlaku izbegli smrt.
Stefan Krkljić iz Mozburga došao je u Minhen sa namerom da sa sestrom Monikom u trgovačkom centru Olimpija (OEZ) obavi kupovinu i da se iste večeri vrati kući.
Tri sata zaključani u skladištu
- Posle obilaska trgovina zaustavili smo se u parfimeriji. Kada smo odatle pošli kući, u blizini smo videli mladog čoveka sa pištoljem u ruci i panično bežanje i galamu ljudi. Začuli su se i pucnji, a onda su prisebni trgovci sve nas koji smo bili u trgovini uveli u skladište trgovine i tu nas zaključali. U skladištu smo ostali zaključani tri sata, tako da sestra i ja nismo bili u mogućnosti bilo šta da saznamo šta se događa jer nam se ispraznio mobilni - kaže Stefan Krkljić.
Konačno je stigla policija i sprovela ih do objekta u blizini gde su svakog legitimisali i uzeli osnovne podatke.
- Prolazeći kroz zgradu tržnog centra na jednom mestu smo videli pokriveno telo ubijene osobe i onda još više postali svesni u kakvoj smo opasnosti bili sestra i ja. Mogu reći da smo se sve vreme molili Bogu i nadali se da će sve biti u redu sa nama. Kada nas je policija saslušala, rečeno nam je da možemo ići kući, ali i da moj auto u obližnjoj garaži ne mogu da preuzmem. Pozvali smo jednog prijatelja iz Minhena koji je došao po nas, a onda sam nazvao prijatelja iz Mozburga koji nas je odvezao kući - kaže Stefan Krkljić i postavlja sebi više pitanja.
Za njega je teško objašnjivo da jedan čovek može da počini takav masakr, a da mu se niko ne suprotstavi, pogotovo što je u tržnom centru bilo ljudi iz obezbeđenja. Stefan Krkljić je zbog toga uveren da više nema sigurnog mesta u svetu.
Nekoliko metara od atentatora
Miomir Mihailović iz Minhena je u petak po podne otišao u prodavnicu Saturn, koja se nalazi preko puta OEZ i tu se zadržao desetak minuta duže nego što je planirao. To mu je pomoglo jer bi se da je bilo drugačije našao u veoma teškoj situaciji.
- Sa udaljenosti od svega nekoliko metara iz trgovine video sam mladića kada je izašao iz restorana Mekdonalds i počeo da puca oko sebe. Čuo sam 10 do 15 pucnjeva. Zavladala je panika, ljudi su vikali i bežali na sve strane. Ispred Saturna je zapomagala ranjena žena, a u njezinoj blizini ležalo je nepomično telo mladića koga je metak pogodio u grudi. U trgovini se aktivirao alarm, zaključana su sva vrata i spuštena je metalna roletna. Jedan hrabri mladić iz Saturna je otključao vrata, izašao vani i dozivao Hitnu pomoć da pomogne ranjenoj ženi koja je tu ležala i jaukala. Tada sam iskoristio momenat i izašao vani. Nisam znao na koju stranu da krenem, pa sam ušao u podzemni prolaz, gde je bila stanica podzemne železnice. Ali, već tada nije vozio U-ban, pa sam prošao na drugu stranu. Nameravao sam da se iz drugog pravca približim Tržnom centru, jer sam u garaži ostavio auto, ali je sve bilo blokirano. Tu su već bile televizijske ekipe, mnogo policije i ja sam rešio posle skoro dva i po sata zadržavanja da krenem peške kući. Na putu do kuće zamolio sam jednog taksistu da me odveze kući - kaže Miomir Mihailović.
Pozivi Konzulatu
Snežana Miljanić, generalni konzul Republike Srbije u Minhenu, kaže da je posle vesti o pucnjavi u tržnom centru Olimpija njima stiglo mnogo telefonskih poziva.
- Zvali su ljudi iz Minhena i Bavarske, iz drugih država, ali i Srbije. Svako je želeo da čuje šta se događa u Minhenu i ponešto o svojim rođacima, prijateljima. Javili su nam se ljudi iz Bamberga koji nisu mogli da se vrate kući jer nije bilo vozova. Mi smo organizovali njihov prevoz do kuće. Bili smo u kontaktu sa minhenskom policijom tako da smo imali informaciju da među mrtvima nema državljana Srbije - kaže Snežana Miljanić.
A kod kuće su supruga dr Mirjana i sin Branislav satima bezuspešno pokušavali da s njim uspostave telefonski kontakt. Njegov telefon je ostao u kolima i tek kada se pojavio na vratima stana, svi zajedno su odahnuli.
- Na svu sreću zadržao sam se u Saturnu i tako izbegao odlazak u tržni centar, u koji je posle pucnjave ispred Mekdonaldsa utrčao taj mladić - kaže Mihailović.
On je u subotu otišao do Tržnog centra i uspeo da uz dozvolu policije uzme lične stvari iz auta i vrati se kući.
Panika
U tržni centar Olimpija svaki dan dva puta dolazi zbog posla Zoran Rončević iz Minhena, koji ima firmu za dostavu lekova. U petak je u večernjim satima sa sinom krenuo do svog poslovnog partnera u ovom velikom tržnom kompleksu.
- Bili smo nadomak Olimpije tržnog centra kada nas je zaustavila policija i rekla da se dalje ne može, jer je tamo bila pucnjava. Tako smo za nekoliko minuta zakasnili i izbegli mogućnost da se zadesimo u vreme velike tragedije u ovom objektu. Videli smo veliki broj policije koja je bila opremljena za ovakve slučajeve i brzo je reagovala, ali nije uspela da spreči tragediju. Ono što me iznenadilo u svemu jeste veliki broj pogrešnih informacija koje su dolazile i sa zvaničnih mesta, koje su dodatno stvarale paniku i nesigurnost kod građana - kaže Zoran Rončević.
