Imperija se klima: Amerika dobija udarce - od Kine do Turske
Sjedinjene Države više ne vode glavnu reč u Aziji. Kina, Iran, Turska, i naravno Rusija... sve više jakih zemalja otvoreno ili indirektno prkose svetskoj supersili, oglušujući se o "savete" iz Vašingtona.
Poslednji u nizu jeste primer Kine. Zvanični Peking ignorisao je presudu Međunarodnog suda u Hagu o "ilegalnim radnjama u Južnokineskom moru", koja je doneta uz asistenciju Vašingtona.
- Nikada nećemo prestati sa gradnjom na arhipelagu Spratli. Ova ostrva pripadaju Kini, a naše operacije u tom pojasu su opravdane, zakonite i neophodne - rekao je komandant kineske mornarice Vu Šengli u lice američkom admiralu Džonu Ričardsonu, izvestila je kineska agencija Sinhua.
Vu je upozorio Ričardsona da će Kina, bez obzira na to koja država, institucija ili pojedinac budu vršili pritisak, nastaviti sa svojim planovima. - Pokušaj pretnji i pritiska nekim vojnim solucijama samo će izazvati kontraefekat - jasan je bio Vu.
Podsetimo, SAD i njihovi saveznici poput Filipina i Indonezije optužuju Kinu za ilegalno prisvajanje međunarodnih teritorijalnih voda u Južnokineskom moru, i izgradnju veštačkih ostrva u vojne svrhe.
Erdogan se zbližava sa Putinom
Turska je takođe pokazala zube Vašingtonu. Vlasti zemlje koja ima drugu najveću vojsku u NATO paktu (posle američke), otvoreno su optužile SAD za saučesništvo u organizovanju puča protiv Redžepa Erdogana, i na 48 sati blokirale bazu Indžirlik, u kojoj se nalaze američki vojnici, avijacija i nuklearno oružje.
Pored toga, Erdogan sređuje stvari sa Rusijom i Vladimirom Putinom, i pokušava ne samo da povrati prethodne dobre odnose, već da ih dodatno učvrsti i poboljša, što u Vašingtonu sigurno neće dočekati sa odobravanjem.
Učvršćivanje odnosa Izrael-Rusija-Turska
Pre nešto više od mesec dana, premijer Izraela Benjamin Netanijahu boravio je u Moskvi gde je razgovarao sa Vladimirom Putinom. Dvojica lidera bili su veoma zadovoljni nakon sastanka, istakavši da će dve zemlje blisko sarađivati u budućnosti. Rusija i Izrael dogovorili su i čvršći savez u borbi protiv terorizma. To je bio čak treći sastanak Netanijahua i Putina u 2016. godini.
Netanijahu se prošle godine oštro sukobio sa Barakom Obamom, nakon što je prihvatio poziv republikanaca da govori u Kongresu i spreči potpisivanje nuklearnog sporazuma sa Iranom.
Nekoliko nedelja nakon sastanka Putina i Netanijahua, Turska i Izrael potpisali su sporazum o ponovnom približavanju i obnavljanju diplomatskih odnosa, čime su stavili tačku na duboku diplomatsku krizu koja je trajala šest godina.
Istog dana, Erdogan je uputio izvinjenje Vladimiru Putinu zbog smrti ruskog pilota, i tako otpočeo proces pomirenja sa Moskvom.
Uvek prkosni Iran
Iako su SAD učestvovale u pregovorima o ukidanju sankcija Iranu, odnosi ove dve zemlje i dalje su pune tenzija. Iran, kao vodeća šiitska sila u Aziji, i jedna od najvećih zemalja u regionu, nedavno je jasno zauzeo stav da "nikakva saradnja sa SAD u regionalnim pitanjima ne dolazi u obzir".
To je poručio verski vođa ajatolah Ali Hamnei, i tako jasno stavio do znanja da ne želi uticaj Vašingtona u tom delu sveta.
Ko ostaje Amerikancima?
Među uticajnim državama u bliskoistočnom regionu Amerikancima ostaje blok Saudijska Arabija-Kuvajt-Bahrein, koji i dalje stoji uz Vašington, uprkos trzavicama. Tu se najpre misli na konflikt sa Rijadom zbog objavljivanja izveštaja o 11. septembru, kada je bogata kraljevina zapretila da će povući stotine milijardi dolara kapitala iz SAD ukoliko Stejt department objavi da Saudijci imaju veze sa napadom na kule bliznakinje.
Upozorenje je urodilo plodom, te su Amerikanci izričito naglasili da Saudijska Arabija nije imala veze sa najgorim terorističkim napadom u istoriji SAD. Pored toga, ove tri države su jedne od najvećih kupaca američkog oružja.
