Litvanska "čelična lejdi": Svima jasno na šta je sve Putin spreman
Predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte je izjavila da je odluka NATO da ojača svoje istočne granice stvorila uslove za obnavljanje dijaloga sa Rusijom. Ona je izrazila zadovljstvo činjenicom da su sada sve zemlje spremne da relano sagledaju koliku pretnju Rusija zaista predstavlja, a na šta je njena zemlja odavno upozoravala. Samim tim, kako je istakla, svima je postalo jasno i do kojih granica je ruski predsednik spreman da ide.
Gribauskaite, poznata kao litvanska "čelična lejdi" zbog svog oštrog stava prema Moskvi, rekla je za AFP da je počela da "ublažava stavove" pošto je Severnoatlantska alijansa usvojila svoj najveći plan vojnog ojačanja još od kraja "hladnog rata", kao odgovor na konflikt na istoku Ukrajine.
Pročitajte još:
* "Ako na Rusiju krenete silom, silom će vam i odgovoriti"
NATO je doneo odluku o slanju po četiri bataljona, odnosno oko 1.000 vojnika, u Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju, koje strahuju da bi Rusija mogla da pokrene nove akcije u svom nekadašnjem sovjetskom dvorištu.
- Počela sam da omekšavam. Apsolutno, zato što smo do sada dobili ono što smo tražili. Pre nekoliko godina smo bili usamljeni u upozorenjima na pretnje. Sada sve zemlje to shvataju i procenjuju pretnje veoma realistično. Zato sam sada uverena da više ne moramo da ponavljamo za šta je predsednik Rusije Vladimir Putin sve sposoban - rekla je litvanska predsednica agenciji Frans pres na marginama samita NATO u Varšavi.
Ona je dodala da "NATO počinje da bude prava odbrambena organizacija, da izlazi iz kancelarija i diže glavu iz dokumenata i izlazi na teren".
- Istovremeno, međutim, mi otvaramo i održavamo kanale komunikacije sa Rusijom. Mi se ne zatvaramo pomoću gvozdene zavese, a takođe ističemo da smo ujedinjeni i jaki i zahvaljujući tome možemo da budemo otvoreni i da se ne bojimo da razgovaramo - navela je predsednica Litvanije.
Predstavnici NATO i Rusije će 13. jula održati sastanak na ambasadorskom nivou, što je drugi sastanak između Alijanse i zvanične Moskve nakon gotovo dvogodišnje pauze nakon priključenja Krima Rusiji i konflikta na istoku Ukrajine.
