Korzika želi da se otcepi od Francuske
Francuska će učiniti uslugu sebi kada nam bude priznala pravo da se osamostalimo, izjavio je za Sputnjik Žan Gi Talamoni, predsednik Skupštine Korzike koji se zalaže za nezavisnost ostrva.
Već dugo Korzika vodi svoju tihu borbu za nezavisnost, a pod francusku vlast je pala 1768. godine. Udaljenost od kontinentalnog dela Francuske uz bogato lokalno kulturno nasleđe, kao i tesne veze sa Italijom čine da Korzikanci stalno imaju potrebu za nezavisnošću.
Sa druge strane, centralna vlast Francuske je uvek stajala na putu svim pokušajima ostrvljana da osvoje veću autonomiju ili čak potpunu nezavisnost.
Trebalo bi pomenuti da je korzički jezik nakon nekoliko godina borbe dobio status drugog zvaničnog jezika. Lokalni parlament je čak sproveo i poresku reformu u interesu budžeta Korzike, a i dva korzička departmana spojena su u jednu administrativno-teritorijalnu jedinicu.
Predsednik Skupštine Korzike Žan Gi Talamoni kaže za Sputnjik da je u Alžiru Francuska napravila čitav niz grešaka, odnosno da je Pariz tada pobrkao politički problem sa pitanjem održavanja reda. Takođe, dodaje on, to se isto desilo na Korzici.
- Nisam jedini koji navodi takvo poređenje, s obzirom da se i bivši premijer Francuske Mišel Rokar još 1989. godine obratio Nacionalnoj skupštini poredeći Alžir i Korziku i konkretno navodeći proporcionalno broj zatočenika i broj žrtava osvajanja Korzike od strane Francuske. Ne kažem da su, što se tiče oduzimanja građanskih prava, Korzikanci bili tretirani isto kao i Alžirci - objašnjava Talamoni.
Što se tiče zahteva da se Korzici omogući poseban poreski i socijalni status, Talamoni kaže da oni ne traže poseban režim kao poklon, već da žele pravedan i jednak pristup.
- Kada tražimo poseban status za Korziku, što inače traže i druga francuska ostrva, to je isključivo da bismo podvukli da se mi nalazimo u drugačijoj situaciji - navod predsednik Skupštine Korzike.
Talamoni ipak dodaje da nezavisnost za sada nije na dnevnom redu i da ne veruje da će do toga doći u narednih pet godina.
- Danas postoje dve struje: oni koji žele punu nezavisnost i njima pripadam ja, ali i oni koji žele tek veću autonomiju u sastavu Francuske. Te dve struje su postigle sporazum i mi smo se dogovorili da nikakve konkretne korake ka eventualnoj nezavisnosti ne preduzimamo u narednih pet godina - zaključuje Talamoni.
