"Preživeli logoraš" priznao: Izvinite, ali ja nikad nisam bio u Aušvicu...
Džozef Hirt iz Adamstauna u Pensilvaniji godinama je posećivao škole i govorio o hororima koji su se dešavali u nacističkom koncentracionom logoru Aušvicu. Međutim, ispostavilo se da 91-godišnji muškarac nikada nije bio tamo.
Mnogi su u Aušvicu umrli, i mnogo je ljudi patilo. Oni koji su preživeli - poput Hirta - bili su srećni. Tako je govorio ovaj muškarac, sve do ove nedelje, kada je lokalnim medijima uputio pismo izvinjenja od 15 strana u kojem objašnjava da nikad nije bio zarobljenik logora u kojem je stradalo više od milion ljudi.
Uprkos tome što su njegove priče bile snažne i dirljive, Hirt navodi da je sve bila laž.
Pročitajte još:
* Šreder ljut na Nemačku: Da vas podsetim šta je bilo 1941.
"Pišem danas kako bih se javno izvinio za štetu koju sam naneo drugima svojim opisima života u Aušvicu. Nisam bio zarobljen u tom logoru. Nije mi bila namera da umanjim ili zasenim stravične događaje koji su se zaista tamo dogodili lažnim tvrdnjama da sam bio tamo", napisao je.
Njegovo priznanje stiglo je nekoliko nedelja nakon što je istoričar Endru Rajd iz Njujorka posumnjao u njegovu priču, piše Independent. Gospodin Rajd je sa nekoliko svojih studenata prisustvovao jednom od Hirtovih govora, kada je shvatio da nekoliko navoda ne odgovara istini.
Nakon detaljnog istraživanja, poslao je pismo od 25 strana medijima u kojem kaže da gospodin Hirt iznosi neistinite navode.
Hirt se početkom juna izvinio Rajdu, koji ga je nagovorio da uputi javno izvinjenje. U svoju odbranu istakao je da je čvrsto želeo da spreči da životna priča o jednom od zatvorenika - Primu Leviju, padne u zaborav.
Nakon što je pročitao Levijeve memoare, Hirt je odlučio da njegov zatvorenički broj, 174517, istetovira na svoju ruku. To je učinio nakon što je Levi izvršio samoubistvo 1987. godine.
"Želeo sam da mu odam počast na taj način, a tetovaža mi je ujedno poslužila kao podsetnik na to koliki je uticaj taj čovek izvršio na moj život. Nisam imao želju da ukradem njegov identitet, to je jednostavno način na koji izražavam žaljenje za tim čovekom”, objasnio je.
"Molim da mi oprostite, ako osećate da možete. Zaboravite me, ako ne možete i smatrate da tako treba. Ali uvek u srcu i mislima nosite sećanje na Holokaust", zaključio je.
